Браћа (Душан и Палман)

Ова кратка драма је фикција инспирисана владавином цара Стефана Уроша IV Душана Силног Немањића и Палмана Брахта, вођу „Алеманске гарде“, унајмљену од стране цара да се раме уз раме боре заједно. Војници ове гарде су били 2 метра високи и веома спретни и јаки. Највише је било Немаца ( тевтонски војници) али и пар Швеђана и Италијана и припадника других нација.

Први чин

Година 1355. Вече пред Душанову смрт. Цар је у својој соби, беспомоћан зове особу којој верује свим својим животом, Палмана Брахта.

Душан: ( седи на столици, у једној руци држи мач, у другој чашу вина и чује куцање на вратима собе) Уђи пријатељу!

Палман: ( поклони се) Реците, господару, како Вам могу помоћи?

Душан: ( устане и загрли пријатеља, никад га чвршће није загрлио) Рекао сам ти, не зови ме тако. Кроз шта смо све прошли Палмане, ти си ми као брат.

Палман: ( осмехне се) Хвала Вам, али моја дужност је да Вам служим. Реците о чему сте хтели да причате.

Душан: ( осмех са лица нестане у секунди, поглед са Палмана скрене ка поду, седне опет на столицу и не проговара)

Палман: ( осмехне се) Ако желите да опет јашемо коње по месечини, само сте могли да кажете. Нема проблема, само ми дајте да се пресвучем и бићу код штале брзо.( погледа кроз прозор) Вече је прелепо, ни превише хладно, ни превише топло, али морамо да пазимо јер је ипак зима. Можда би и коњима пријало да удахну мало cвежег ваздуха.

Душан: ( док Палман прича, одлаже мач на сто и испија целу чашу у једном гутљају)

Палман: (примећује одсутност Душана, окреће се ка њему) Царе, шта није у реду? Да ли сте добили неке информације од папе за поход на Костантинопољ? Данима већ чекамо неке новости, али ви нам ништа не преносите, а сви на двору знамо да сте слали гласнике.

Душан: ( дубоко удахне) Палмане, готово је све.

Палман: Молим, Царе, о чему Ви то?

Душан: Не знам како да опишем ово стање, ово што осећам. Потпуна енигма. Осећам да ми крај никад није био ближи.

Палман: ( проверава чашу да види да ли су нешто сипали Душану) Господару, можда су Вам сипали нешто у вино, рекао сам Вам да припазите на слуге. Увек су ми били сумњиви. ( крене ка вратума хитро)

Душан: ( све време спуштене главе, чим чује померање Палмана, подигне руку у његовом правцу) Стани!

Палман: ( укочи се и само окрене главу ка њему) Господару, шта Вам је?

Чин Други

Душан устаје, одлази до прозора, наслања руке и гледа у месечину замишљено.

Палман: ( забринуто) Царе мој, шта Вам се то мота по мислима? Зашто причате такве небулозе( приближи се цару пар корака и остави чашу на сто).

Душан: Да ли се сећаш, пријатељу мој, како смо се упознали?

Палман: (осмехну се али ипак веома забринут) Наравно, господару, како не бих. Пре 24 година, у Зети. На мом путу из Венеције до Свете горе( очекује неку реакцију од Душана, али је нема). Да ли сте добро Царе?

Душан: ( осмехне се) Можеш ли опет да ми испричаш своју причу? Све мислим да сам нешто заборавио.

Палман: ( седне на столицу, узме мач и гледа у свој одраз нa њему) Никад нећу разумети што Вам је занимљива моја животна прича, али наравно господару. Ево како је све кренуло...

Чин Трећи

Настаје апсолутни мрак на сцени, само светло иде на Палмана, оставља мач на сто и уздише дубоко.

Палман: Зовем се Палман Брахт. Рођен сам у Штајерској покрајини. Из племићке сам породице и носим назив “ “Teutonicus Capitanus gentis armigens”” тј. тевтонски капетан. Рану младост сам провео на очевом имању и са 13. година сам постао паж. Само три године касније одлазим у службу Ханрија III из Истрије али сам се због смрти оца вратио у домовину. Тешко сам поднео његову смрт, себе сам кривио годинама, како нисам био са њим кад му је било најтеже. Једини начин у том тренутку да скренем мисли са свега ми је било да одем у службу кнеза из Хазбурга. Исти тај кнез ме је прогласио за витеза.

( направи малу паузу, дубоко удахне)

Палман: Али и то ми није помогло. Док сам био у тој служби упознао сам једну грофицу. По први пут ми се свидела нека девојка толико, да сам био спреман да је женим. Али шта ће она са мном? Могу ја да будем снажан али нисам имао изгледа који би привукли икога, камоли њу. Имао сам дефект усне тј. двострука зечја усна. Никад на то нисам гледао као нешто толико приметно док њу нисам упознао. Несигурност коју сам осећао је била јача од мене, зато сам отишао у Венецију да бих се тог дефекта решио. Лекари су успели да ми помогну, али све сам мислио да ћу се једно јутро опет са тиме пробудити.

Како је време пролазило, више ми није било стало да чиним добра дела, да штитим народ свој. Само сам желео да мржњу и тугу коју сам осећао цео живот употпуним на било који начин. Учествовао сам на турнирима где сам чак један прст изгубио.

Тек после дуго времена сам схватио колико сам токсични живот водио. Тиме сам одлучио да кренем ка Светој Гори и на путу до тамо сам пролазио кроз Зету, где сам Вас упознао, Царе мој.

Чин Четврти

Душан седа на кревет. Два ратника размењују поглед који делује као да му нема краја.

Душан: ( веома смирено) Твоја прича ми никад неће досадити. Хвала ти.

Палман: Царе, реците ми, чему све оне небулозе? Ви сте најмоћнији владар овог континента, читаве лозе Немањића! Не можете да одустанете сад, дуг живот је пред Вама.

Душан: Ех, лако је то рећи. Мислим да ме је сав притисак и терет који сам носио са собом годинама достигао, не могу више да га поднесем.

Палман: Господару, смем ли да знам шта то?

Душан: ( тешко му је да изговори прву реч) Убио сам сопственог оца. Зашто? Јер сам желео моћ! Желео сам да будем као мој деда Милутин, моћан краљ. Ма још јачи! Најјачи Немањић до сад! Моја себичност и глад за моћи ме је коштала много.

Палман: Али господару, зар нисте заточили Стефана Уроша III Дечанског у дворац код Звечана? Зар није умро због старости?

Душан: Није наравно због тога. Да, одвео сам га тамо али сам у договору са властелом убио оца. У сукобу мене и мог краља оца, ја сам победио. Мој отац није био добар краљ, не овакав какав је требао Србији. Уместо да искористи јаку војску за освајања Византије и Бугарске он ништа није урадио. Зашто? За време нашег сукоба, до тога ми није било стало уопште, да чујем његову страну приче. Само сам жудио за моћи. Због тога ћу и умрети, самом себи сам загорчао живот. Проклео сам себи живот, и остатку лозе! Нестаћемо врло брзо, не можемо даље од овога што сад имамо... ( осећа се агонија из његове приче)

Палман: Не можете да се враћате у прошлост Царе мој...

Душан: ...Још она битка код Велбужда... Јао, колико сам ја подло биће.

Палман: Шта са том битком? Зар нисте однели победу заједно са оцем?

Душан: Да, јесмо, борили смо се храбро. Потом сам искористио поверење које сам створио са њим за време те битке да могу касније да га заробим.

Палман: Господару, то је прошлост! Не можете назад!

Душан: Да али...

Палман: Нема али! Успели сте оно што нико није! И да Вам је ово последњи дан, треба да будете поносни, јер верујте ми, и Ваш отац је, у то немам сумње. Са разлогом је то прошлост, не можемо да је променимо, али да нисте урадили све ово што јесте, ко зна да ли би Србија била оно што је сад. Господару, ви сте Цар. Владар сте огромног царства које излази на три мора, невероватно јаке војске, веома богате и поштоване државе широм света! Урадили сте шта сте морали, не смете се кајати!

Душан: ( запрепашћен речима које је чуо, пусти сузу. Као да му је камен пао са срца, речи пријатеља су му помогле) Извини, нисам пустио сузу годинама. Хвала ти, брате мој.

Палман: (уздахне и насмеје се, седне поред пријатеља и загрли га.) Господару, Ваши успеси се не могу набројати. Ваша владавина ће се преносити са колена на колено све док још буде српског народа.

Чин Пети

Два ратника расправљају о свим успесима Цара.

Душан: Да ли знаш одакле ми идеја за Законик?

Палман: Не бих знао.

Душан: Како сам и сам живео у Константинопољу, одувек сам био инспирисан древним византијским владарима. Није то сад држава каква је некад била, изгубила је свој сјај и моћ. Древни владари византије су били узори целом хришћанском свету, па и мени, зато сам и одлучио да је Законик преко потребан. Сам Законик је засниван на темељима Законоправила које је превео Свети Сава.

Палман: Мислите Растко Немањић?

Душан: Тако је. Да није било њега, верује да не би ни било ове државе.

Палман: Никад моје дивљење према Вама неће нестати, исписали сте огромни део српске историје.

Душан: Колико смо ми борби водили заједно уопште?

Палман: Мислим да на прсте не могу да се наброје, ал неке од њих су битке код Охрида, Прилеп... Опсада Солуна која на крају није била успешна али освојили смо Сер и Албанију за само 28 дана...

Душан: ...Само Драч и Солун нисмо успели...

Палман: ...Успели смо да одбранимо Рудник од Угарске такође.

Душан: Али успели смо неочекивано, раширили смо Србију од Дунава до Коринског залива и од Јадранског и Егејског мора...

Чин Шести

Два пријатеља су већ сатима причали, зато Палман устаје са постеље и полази полако ка вратима.

Палман: Господару, ако ми дозвољавате, отишао бих у своје одаје, овај наш разговор се баш одужио.

Душан: ( полако се пребацује из седећег у лежећи положај) Да наравно. Хвала ти Палмане, за све.

Палман: Нема на чему, владару мој. Хвала Вама за све ове прелепе године заједно. Не бих их икада заменио ни за шта на свету. Лаку ноћ. ( отвара врата собе и излази полако)

Душан: Палмане!

Палман: Реците Царе.

Душан: ( затворивши очи) Молим те чувај моју породицу.

Палман: Наравно... Збогом брате.

Палман излази из собе и затвара врата. Испушта сузу и полако одлази у своје одаје.

Душан је сутра ујутру, 20. децембра, пронађен мртав у својој постељи. Царство недуго затим прелази у руке Душановог јединца, Стефана Уроша V Немањића, познатог као Урош Нејаки. Урош је био последњи владар лозе Немањића. Смрћу Душана држава полако креће да се одваја на области које су властеле заузеле. Алеманска гарда је престала да постоји доласком Уроша на власт јер цар није хтео да има најамнике око себе. Палман Брахт је до краја свог живота служио у служби Душанове сестре Теодоре. Палман се последњи пут у историји спомиње у Дубровнику 1363. у тестаменту једног властелина који му је оставио 40 перпера.

Петра Маравић II4 2018.

Литература:

http://www.rasen.rs/2016/12/garda-dusana-silnog-vreme-kad-su-nemci-ratovali-za-srpskog-cara/#.WxP9CDSFO01

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/94800/on-je-srbiju-izveo-na-tri-mora-cinjenice-koje-niste-znali-o-caru-dusanu-najvecem-vladaru-sa-nasih-prostora

#царДушан