Нисам ја крив!

ЛИЦА (по редоследу појављивања):

Наратор, јер што да не

Стефан Урош IV Душан Немањић, познатији као цар Душан Силни, први цар средњовековне српске државе

Стефан Немања, велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањића

Стефан Урош Милутин Немањић, најдуже владао средњовековном Србијом

Стефан Урош V Немањић, последњи владар из династије Немањића (може се рећи унапред да ће га сви критиковати)

Девојка 1 и Девојка 2, не претерано важне

ПРВА ПОЈАВА

Наратор: Радња се одвија 2018. године на Небу, где Душан седи на облаку и гледа ка тлу заинтересовано и очигледно осећајући мешавину збуњености и нервозе, држи малу свеску у руци и записује нешто. О чему ли пише наш Силни владар?

Душан Силни (себи у браду, записујући): ...Шерује... Па шта сад ТО значи?! Какав је ово српски језик?! (изнервира се) Сваког дана ми све више мењају царство!

Стефан Немања (прилази и седа поред Душана, саосећајно га гледајући): Није то више твоје царство, није ни царство, после Уроша бар...

Душан Силни (сад већ изнервиран, устане, баци свешчицу и почне да виче): Нисам ја крив! Имао је само деветнаест када сам умро, и то нико не зна како! Био сам на врхунцу снаге! Нисам ни успео да завршим све што сам хтео... (смирује се и поново седа поред Стефана Немање, сада са сетним погледом на лицу, узима свешчицу и поново је отвара милујући странице) Последњих шест векова пратим и записујем шта се дешава тамо доле и морам рећи, постигли су свашта, свако постигнуће сам записао, попунио сам бар 50 свезака... Али, није то држава као она коју сам ја предвиђао....

Стефан Немања (ставља руку Душану на раме, тешећи га): Сви смо ми умрли, тако смо и дошли овде, али времена се мењају, као и држава и друштво са њим. Наш народ учи о нама, важни смо у историји свог народа, чак иако нисмо постигли све што смо планирали. Све има свој разлог зашто се догодило. Мада, морам ти признати, имају среће што не владаш сада, јер би пола народа и данашње власти ходало унаоколо без руку, језика и носева.

Душан: У томе је поента! Немају никаквог поштовања! Ја сам био ПРАВЕДАН и ПОШТЕН И праведан (све тише и тише) и праведан...

Стефан Немања (насмејала га је Душанова несигурност, кроз смех, са очигледном намером да се нашали са Душаном): Али, то још увек не оправдава то што ниси припремио сина на владавину толиким царством!

Душан (схвативши да се само шали, одлучи да га пусти): Врло смешно. Бар нисам оженио дете као Милутин..

Милутин (виче и утрчава на сцену са подигнутим прстом, као да планира да објасни нешто): НИСАМ ЈА КРИВ! ПРЕКИНИ ДА ГОВОРИШ ЉУДИМА ТО! БИО ЈЕ ПОЛИТИЧКИ БРАК КОЈИ САМ КОНЗУМИРАО САМО ЗАТО ШТО МИ ЈЕ ВРЕМЕ ПРОЛАЗИЛО И СТАРИО САМ!

Душан (са згађеним изразом на лицу): Добро, шалио сам се, нико није питао за детаље... није ни чудо што нам критикују народ са свих страна... (тешко издахне) Не могу ни да почивам у миру!

Милутин (нервозно седајући поред њега, још увек вичући, на шта Душан окрене главу и ухвати се за уво као да га боли од јачине Милутиновог гласа): ПРИЧАЈ МИ О ТОМЕ! Већ осамсто година ја не могу један дан да не чујем о томе! Нисам ја крив! Друге сестре ме нису хтеле...

Душан (већ мало изнервиран тиме што Милутин наставља да говори): ДОБРО, оћеш ли, молим те, престати? (смири се и сложи враголаст израз лица) Схватили смо, нећу се више шалити тако.

(сети се нечега, поче брзо да листа по свешчици и исцепа папир на ком пише педофил, окрећући га ка Милутину) А, знаш ли шта ово значи? Нисам схватио децу која су разговарала...

(Милутин се разбесни и попут љутитог детета истрчи са сцене док се Душан и Стефан грче од смеха, након чега се појављује Урош, очито збуњен начином на који је Милутин пројурио поред њега)

Урош: Добар дан, оче, родоначелниче... (Душан га погледа разочарано, након чега Урош посрамљено спусти поглед на пар момената и онда одлучно подигне поглед) Оче, већ вековима си љут на мене, када ће ово престати?!

Душан (спусти поглед на свешчицу) (детињастим, ситним гласом себи у браду): Када поправиш царство...

Урош: (исфрустрирано издахне и оде)

Душан (још увек детињасто и ситно, себи у браду): Пфф, како је детињаст...

(Стефан Немања са осмехом на лицу преврне очима и у том моменту се на сцени појављују Девојка 1 и Девојка 2 које се смеју у Урошевом правцу. Када опазе Душана и Стефана, обе одушевљено цикну и дојуре до њих)

Девојка 1: Ми смо ваши НАЈВЕЋИ ФАНОВИ!

Девојка 2: ТОТАЛНО!

(Стефан Немања збуњено погледа у Душана, који је већ схватио да му је то написано негде у свесци и покушава да нађе шта значи)

Душан (поносно држећи прст на папиру): Ооо... То значи да нам се диве..!

Стефан Немања (задивљен сазнањем значења нове речи, погледа у Душана и узме му свеску и држи је опрезно, као да може да је поломи додиром): Корисна стварчица... Овде имаш све нове појмове данашњег света?

Душан (поносно): Наравно, све време записујем...

(Две девојке, очито разочаране тиме што их ова двојица не примећују, одлазе погнутих глава са сцене)

Наратор: И тако, наша два драга владара су остала у седећем положају на облаку и разговарали о новим генерацијама и њиховом речнику и технологији, као и о новим владарима који би, бар по Душановом законику, требало да немају руке. Прикључите се следећег пута, да видимо о чему разговарају током дана Симонида, Јелена Анжујска и Јелена Страцимировић-Немањић.

КРАЈ

#Немањићи