Софијина временска машина

Робот: Добар дан људи, добро дошли на прославу поводом првих година 22. века. Пред вама се налази огромно изненађење, ово је временска машина која може да вас врати у прошлост или да вас одведе у будућност колико год векова желите. (причао је показивајући на огромну стаклену сиву машину) Имате ли питања или можемо да почнемо?

Слушалац: Да ли можемо да одемо баш у било коју годину да желимо, али да се касније вратимо свакодневници којој припадамo?

Робот: Наравно да можете. Захваљујући роботу Софији, ова машина је нестварна и управо у њену част смо направили ову забаву и машину назвали Софијина временска машина. (Чује се аплауз)

Робот Софија: Драго ми је да сам нешто урадила за наше човечанство. Сада можете редом да улазите у машину, чак и док је неко други у њој можете ући. (људи су редом улазили и гледали своју будућност, баш никог прошлост није занимала, све до једног тренутка.)

Девојчица: Извините, могу ли ја да идем у прошлост?

Робот: Наравно, али где?

Девојчица: Волела бих да макар на пар сати будем на Косовом пољу где се одиграла та чувена битка 1389. (улазила је у машину нестрпљиво)

Робот: Важи…

Непознат глас: Тужна и меланхолична је ова песма моја,

колико ли душа је страдало током боја?

Девојчица: Одакле ли се чује ова песма? ( Наставила је да корача право и убрзо угледала слепог старца крај дрвета који певуши)

Старац: Ових дана не певушим песму сасвим нову,

сукобише се две силе на Косовом пољу.

Једна од њих бејаше бројнија и већа,

ова друга вероваше да помажу Бог и срећа.

Заратоваше Срби против Турака једног дана,

чувеног 15. јуна у очи Видовдана.

Не желе Срби да тако олако се предају,

кажу Вук Бранковић починио издају.

Војници се на оданост кнезу заклеше,

а сваког издајника кнез проклеше.

Тужна и меланхолична је ова песма моја

колико ли душа је страдало током боја?

Чује се далеко галама са Косова,

да ова битка бејаше сасвим готова.

Ал ни Срби ни Турци победу не славе,

оба владара тада изгубише главе.

Да ли је био прави пораз или неопрез,

изгубише главу султан и наш кнез.

Тужне мајке оплакаше синове,

од бола сломљене померише брегове.

Тужна и меланхолична је ова песма моја

колико ли душа је страдало током боја?

Девојчица: Како је страдао султан Мурат?

Слепи старац: Легенда каже да је постојао,

један јунак који није застајао.

Јунак коме је реч била дража од главе,

Обилић , јунак вредан помена и славе.

Али тако само једна од легенди казује,

дуго та легеда у народу царује.

Девојчица: Шта је било после са српским народом? Није ли Вук Бранковић био издајица?

Слепи старац: Србија бејаше некад чувена и славна,

постала је сломљена, постала је вазална.

Вук је после једини пружао отпор Турцима,

док га нису оковали са свим заробљеницима.

Нови султан Бајазит српски народ поробише,

а мене пораз и немоћ као јади ослепеше.

Девојчица: Шта је било са вазалном Србијом касније?

Слепи старац: Стефан Лазаревић сестру у харем послаше,

Оливера миљеница Бајазитова посташе.

Због тога и мир са Бајазитом склопише,

али Мађари умор Србије тада искористише.

Слаба и уморна Србија бејаше мета сломљена,

под Турцима дуго била је заробљена.

Девојчица: Хвала много, али сада је већ сигурно време да кренем. (улази у машину и враћа се садашњости)

Робот: Да ли је било удобно путовати кроз време?

Девојчица: Да, кроз историју дефинитивно.

Робот: Зашто си баш желела да идеш у прошлост?

Девојчица: Прошлост не можемо да променимо, она је део наше историје. Међутим, свакако захваљујући њој учимо важне животне лекције које нам помажу да обликујемо будућност.