Сава и његова браћа

Сцена I

-Стефан Немања, Ана, Растко, Вукан, Стефан-

(двор, Стефан Немања и Ана седе на престолу, Растко са стране чита, док Вукан и Стефан вежбају мачевање)

СТЕФАН НЕМАЊА: (аплаудира по завршетку борбе) Сваког дана сте све бољи и бољи, не могу бити поноснији на своје синове!

ВУКАН И СТЕФАН: Хвала оче!

ВУКАН: (обраћајући се Растку) Дођи и ти са нама да вежбаш, довољно си стар да можеш да држиш дрвени мач.

РАСТКО: Не видим зашто ми је потребно да знам да рукујем мачем?

СТЕФАН: Како зашто? Мораш да знаш да се браниш од непријатеља.

РАСТКО: Али ја немам непријатеље.

СТЕФАН НЕМАЊА: Добро је што овако млад немаш непријатеље, али стећи ћеш их сине мој. На овом свету постоји толико људи који ће желети да ти науде.

РАСТКО: Али зашто? Ја никоме ништа нажао нисам учинио.

АНА: Твој отац је велики жупан и ти ћеш када одрастеш наследити део његових територија. Тада ће зли људи покушати да ти их одузму.

РАСТКО: А ако се будем молио да Бог отера те зле људе, баш као што се и отац увек моли? Уосталом ја ни не желим бити владар.

АНА: Још си млад да би разумео неке ствари, али знаш да сваки пут када се будеш молио чистог срца, Бог ће услишити твоје молитве?

РАСТКО: Знам мајко.

АНА: Али исто тако мораш знати да један владар не може само седети на престолу и водити земљу одатле. Он мора бранити свој народ у свакој бици, док његов мач води Божија рука.

СТЕФАН: Као што је наш отац бранио српску државу од Византије и онда му је Бог помогао да се изборио за њену самосталност?

АНА: Баш тако мили мој.

СТЕФАН: (замишљено за себе) Једног дана желим бити баш као отац.

ВУКАН: (ругајући се) Али никада нећеш бити као он, јер ја сам старији и ја сам први наследник! (боцне Стефана у раме мачем)

СТЕФАН: Нисам ти ништа урадио, не дирај ме!

ВУКАН: Хоћеш ли сада заплакати због мале посекотине или се превише плашиш да дигнеш мач јер знаш да ћеш опет изгубити?

СТЕФАН: (у бесу нагло диже мач и оставља посекотину на Вукановој руци)

СТЕФАН НЕМАЊА: Доста!

ВУКАН: (ни необазирући се на очеве речи, бесно погледа Стефана) Сад си мртав!

СТЕФАН НЕМАЊА: (извлачи свој мач и у последњем тренутку спречава Вукана да повреди брата) Рекао сам доста!

СТЕФАН: Али...

СТЕФАН НЕМАЊА: Нема али! Ви сте браћа, то треба да вам представља светињу! Ја ћу читав свој живот провести кајући се што сам у сукобу са својим родом, не желим да поновите моју грешку. Обећајте ми да никада, ма колико повод био велики, нећете поново стати један против другог. Никада!

ВУКАН и СТЕФАН: Обећавамо.

СТЕФАН НЕМАЊА: Запамтите тамо где нема слоге међу браћом нема ни Бога, а где нема Бога нема ни српске државе.

Сцена II

-Сава, Вукан, Стефан-

(двор, деценијама касније, Стефан седи на престолу испред ког се налази кивот прекривен гримзином тканином украшеном златним везом, Сава стоји поред моштију, Вукан прекопута престола, а дворјани, стражари и народ налази се око њих)

СТЕФАН: Примирја ће бити када овај човек, кога не желим називати братом, призна моју власт!

ВУКАН: Једини прави владар овде сам ја!

САВА: Браћо, браћо, долазим овде доносећи свете мошти нашег оца у нади да ћу пробудити вашу свест и тиме окончати ово мрачно доба.

СТЕФАН: Саво, твоје намере су часне, али нашу земљу није захватило никакво мрачно доба, у питању је само један човек кога прожима љубомора и завист због оног што је мени, а не њему додељено. Ја сам невин. За све остало обрати се Вукану.

ВУКАН: Рече човек који је од мене узео престо који ми рођењем припада!

САВА: Ако немате ни мало срама пред светом, заћутите бар пред очевим моштима! Не знам када сте заборавили на то да браћа сте, род рођени, а крв није вода. Не покушавајте да свалите кривицу један на другог, обојица сте многа зла учинили. Ваша срца су ослепљена мржњом и не видите да у вашим свађама највише је пострадала Србија: многи погинуше, многи се иселише, поља осташе необрађена и свуда хараше глад. Све ме то много жалости, зато долазим са Свете Горе молећи вас да окајете ваше грешне душе. Као младићи дали сте реч да се нећете сукобљавати и ево нас сада, један другом срце бисте ишчупали. Своје обећање сте прекршили, али сви смо људи, сви грешимо, опростите један другом док још можете спасти ову земљу, док још можете спасти своје душе. Јер како отац рече тамо где нема слоге међу браћом нема ни Бога, а где нема Бога нема ни српске државе.

ВУКАН: Опрости свом грешном брату Стефане.

СТЕФАН: Опрости ти мени брате.

САВА: Приђите! (Вукан и Стефан прилазе моштима, Сава им лагано спушта руке једну преко друге на ковчег изговарајући молитву)

ВУКАН: Оче свети, даруј моме брату благослов да право води српски народ, јер њега Божија рука изабере за владара наше земље.

СТЕФАН: Оче свети, даруј моме брат благостање у даљем животу, јер га ја грешан намучих за сва времена.

САВА: Оче свети, чувај своје синове и свој народ за вјек вјекова!

КРАЈ

Литература:

Илустрована историја срба- Владимир Ћоровић

Свети Сава- Анђелка Грујић, Весна Никчевић

https://istorijskacitanka.wordpress.com/2018/05/30/nemanjici-smene/

#СтефанНемања #РасткоНемањић #ВуканНемањић #СтефанПрвовенчани #Немањићи #СветиСава