Данас нећемо мислити на тешка времена кроз која пролазимо већ на срећна која ће доћи (Стефан Лазаре

Лица:

Стефан Лазаревић

Вук Бранковић

Ђурађ Бранковић

Византијски цар Јован Пети

Јевгенија, супруга Јована Петог

Гласник

Сцена прва:

Стефан са 300 војника прилази Цариграду. Дошао је отомански принц

и повукао војску. Радња се одвија након битке код Ангоре, у Цариграду.

СТЕФАН: (обраћа се цару који излази из града и јури ка њему) Тамерлан је поразио Бајазита и заробио га. Цариград није више под опсадом!

ЈОВАН: (загрли га) Стефане, брате мој! Идемо у двор да ми све испричаш!

СТЕФАН: Треба нам помоћ. Имамо рањеника. Потребни су нам Ваши лекари. Молим Вас!

ЈОВАН: Наравно! Уз овекве вести које ми доносиш, све што вам затреба ја ћу испунити.

СТЕФАН: Хвала Вам, хвала много!

Сцена друга:

Улазе у град. Сви поздрављају Стефана јер је донео лепе вести, иако занемарују

чињеницу да се борио на страни отоманског султана.

СТЕФАН: Жена Вам је просто прекрасна. Цела соба је добила необичан сјај како је она ушла.

ЈОВАН: Доиста јесте. Прави сам срећник. (застане на моменат и цимне главом као да се сетио нечега) И сестре су јој прелепе. И паметне исто тако. А ја бих био пресрећан када бисмо постали породица!

СТЕФАН: То је стварно огромна част, хвала Вам.

ЈОВАН: Не изгледаш узбуђено као што сам очекивао.

СТЕФАН: Извините. Бринем се за рањеног.

ЈОВАН: Буди без бриге! Ја ћу се за све побринути. Хајде сада да једемо!

ЈЕВГЕНИЈА: (придружује им се) Надам се да смо те добро угостили, Стефане. Заслужујеш најбоље.

СТЕФАН: Мислим да претерујете, али хвала, заиста, све је више него добро.

ЈЕВГЕНИЈА: Драго ми је да то чујем. Морам приметити да и даље немаш жену, због чега ако смем питати?

СТЕФАН: До сад се није указала прилика.

(Јевгенија клима главом, Јован устаје и спрема се нешто да каже)

ЈОВАН: Част ми је да кажем, да је на државном савезу одлучено да Стефану буде додељена титула деспота. Овом титулом његово место је одмах уз мене. С обзиром да се титула деспота даје искључиво члановима породице, Стефан ће се оженити сестром моје супруге.

ЈЕВГЕНИЈА: (пљеска одушевљено својим длановима) То је дивно, имаћемо тако високог и доброг зета! Ово заслужује посебно славље!

СТЕФАН: Желим да се захвалим на оваквој части, о овоме нисам могао ни да сањам!

Сцена трећа:

Изнад Цариграда сијало је сунце, које су грађани поредили са Стефаном. На великом тргу

Окупили су се цар, његова супруга, племство, патријарх због проглашења Стефана деспотом.

ЈОВАН: Данас нећемо мислити на тешка времена кроз која пролазимо већ на срећна која ће доћи. Почаствовани смо посетом српског кнеза који нам је донео добро. Али, ово је тренутак када се последњи пут спомиње његова кнежевска титула, јер га ја овог дана проглашавам за деспота!

(народ се весели, честитају Стефану)

ВУК: (Ђурађу) Што си се намрштио? Ово је срећан дан.

ЂУРАЂ: Како да се веселим кад ми је брат рањен и бори се за живот?

БУК: Није истина, сасвим се опоравио. Већ сутра моћи ће да изађе из лечилишта.

(Ђурађ то прихвати и смири се на кратко)

Сцена четврта:

Гозба приређена у част додељивања титуле деспота. Велико весеље.сви су били присутни сем Ђурађа. Цар и царица се врте око Стефана и труде се да му што више угоде)

ЈЕВГЕНИЈА: Не могу да дочекам да упознате моју сестру Јелену, сигурна сам да ће ти се допасти.

ЈОВАН: Како можеш бити тако сигурна? (бунио се) Свако бира по свом укусу.

ЈЕВГЕНИЈА: Не заборави то је моја сестра. (уз осмех)

ГЛАСНИК: (прилази Стефану) Ваш сестрић, Ђурађ, је запао у невоље. Попио је неколико литара вина и направио неред у крчми. Стражари су га одвели у тамницу. Извините што Вам ово сад саопштавамо господине. Али и Вас је вређао. Рекао је како се и он борио код Ангоре, да такође заслужује да буде деспот.

СТЕФАН: У реду, не могу му замерити. (окреће се цару и исприча му шта се десило) Да ли бисте могли без много буке да га одлободите?

ЈОВАН: Наравно, никаквих проблема нема.

Сцена пета:

Укрцавају се на брод којим путују до Грчке а затим копненим путем до Србије. Са њима полази и Јелена, нова деспотица. Опраштају се.

СТЕФАН: Увек ћу вам бити захвалан. Много сте ми пружили и помогли. Одлазим кући са значајном титулом и лепом женом. Ја сам најсрећнији човек на свету.

ЈОВАН: Хвала и теби, донео си нам много добра. Надам се да ћеш нас посетити поново.

ЈЕВГЕНИЈА: Срећан вам пут, недостајаћете ми!

Брод одлази из луке и полако се губи из видика цара и царице.

-крај-

#деспотСтефан