Римљанка из првог века

"Рођена сам 40. године нове ере у Риму, једном од најлепших градова на свету у то време. Потичем из једне од имућнијих породица у Риму, многи чланови моје породице (укључујући и моје претке) бавили су се политиком и били вршиоци многих магистратура, од сенатора до квестора. Тако се и мој отац бавио политиком царства и био је у непосредном контакту са царем, што му је донело још већи углед и моћ. Још у мом раном детињству, царство су почели да потресају немири, а појавила се и нова религија - хришћанство, која је знатно утицала на живот у царству. Хришћана било је све више и више, ширила су се учења у веровање у само једног бога, што до сад није био случај. Све је то за мене било је непознато. Нисам довољно добро разумела прилике у држави. Римом су у то време владали Августови наследници. Као мала сам често слушала приче о прослављеним римским владарима, али како је време одмицало, владари су постајали све суровији и омраженији у народу. Питала сам се зашто. Шта су они тако лоше учинили да њихова владавина буде запамћена као неморална? Пре него што сам и стигла да поставим то питање, добила сам одговор. Године 54. на престо је дошао цар Нерон. Свега пар година старији од мене, брзо је био запамћен као најмлађи римски цар. Врло неискусан и неодлучан, стицао је лоше утиске народа већ на почетку своје владавине. Због своје непромишљености, изазивао је немире широм државе, прво у провинцијама па и у самом Риму. Често није размишљао о својим поступцима и последицама, и прогонио је хришћане у великим размерама. Људи су говорили како је вероватно био јако несрећан и жељан пажње, али није успео да је придобије на прави начин. Био је владар каквог Римско царство још није видело. Нисам веровала да ћу баш ја бити сведок свих тих догађаја у држави и да ћу доживети да видим једног од најозлоглашенијих римских царева.

У својој 25. години удала сам се за младића из имућне породице којег сам познавала од своје ране младости, а тај брак је био од велике користи за обе наше породице које су већ дуже време били сарадници и познаници. Иако је стање у држави било далеко од мира, нисам се осећала угорженом нити сам мислила да је моја породица у било каквој опасности. Тако је било је све док нисам отишла на двор својих родитеља и начула причу о томе како сенатори планирају Нероново убиство. Нисам имала избора него да се и сама умешам у све то и преклињем оца да се држи даље од тих планова, за добробит своје породице, што је он и обећао. Прва завера против Нерона је била организована 65. године. Међутим, завера је прошла неуспешно, а када је цар сазнао ко је био организатор комплетног догађаја, наредио је да се убију сви који би на неки начин могли да буду препрека његовој владавини. Недуго после, на двор у којем сам живела са мужем је стигло обавештење које сам најмање очекивала - моји родитељи су пронађени мртви а њихов двор је разрушен. Знала сам да је то било Нероново дело и схватила да више није безбедно остати у Риму, јер сам баш можда ја (или неко мени близак) била следећа мета. Уз помоћ неколицине пријатеља и слуга, мој муж и ја смо успели на време да побегнемо из Рима. Кренули смо га југу, тачније на Сицилију, где смо живели у миру неко време. Међу становништвом Сицилије су се шириле гласине о немирима у Риму, све до 68. године када је до нас стигла вест да је Нерон мртав, тј. да је починио самоубиство. Све било је готово. Све патње, убиства, прогањања. Када сам се вратила у Рим, затекла сам потпуно други град. Било је то општенародно весеље, и први пут после пар година сам видела становнике свог родног града насмејане. Нико више није осећао никакав вид опасности, и сви су опет могли да живе у миру. Држава је почела да се постепено опоравља. Никада нисам могла да заборавим убиство својих родитеља и пређем преко тога, али сам живела још много година у миру са својом породицом, и у нади да се овакве владавине римских царева више неће понављати. "

Одабрала сам да пишем о овом периоду због много тога што сам научила о цару Нерону и његовој владавини уопште. Живети у половини 1. века није било нимало лако и замислила сам једну од варијанти како би мој живот изгледао да сам била тада рођена. Покушала сам да се ставим на место оновременика и да размишљам на начин на који би они размишљали.

#Рим