Шајкашки батаљон

Знам. Знам било их је много. Кога? Па јунака, безброј. И сваки има своју причу, своју слабу тачку, сваку врлину и ману, али сваки срце. А деси се да заједно буду на једном месту, раме уз раме. Не волим се поредити са другима, поготово не са јунацима, са људима који су ушли у историју. Али знам где бих припадао, где би ми била част, где бих се осећао поносно у периоду Новог века. Постојао је 1 одред. Елитни. Јуначки. Шајкашки батаљон. Основан ни мање ни више од аустро-угарске царице Марије Терезије. Батаљон састављен искључиво од Срба. Додаљена му аутоматски част, али и велико поверење. Многи са простора данашње Мађарске, делова Хрватске и северне Србије ујединили су се заједно бранећи северне делове од најезде Турака. Марија је то радила тактички, знала је да су Срби добри борци, али и да главни командант треба бити Србин како би се лакше комуницирало преко Саве и Дунава. Највећи успех овог светог одреда јесте ослобађање Београда 1789. године у току аустро-турских ратова са краја 19. века. Какво срце су ови ратници имали говори то и да их се Бонапарта плашио. Упозоравао је своју армију да се овог батаљона клоне колико је могуће међутим то је било неизбежно. Аустро-угарска је овај батаљон послала у рат против Француске и то у периоду од 1792. до 1815. године. Ова гарда сачињена само од јунака ратовала је широм Европе укључујучи и Холандију, Пољску и Немачку. Овај одред је само једном понео ово часно име. Била је то једна јединица током Другог светског рата али јако кратко „захваљујући“ нацистима. Брука је како се ово име не спомиње и како се овај одред не слаби. Ја бих био њихов члан да сам у 18. веку и био жив. Слава им! Данило Јовановић III-2

#војник