top of page

Картагински војник

  • Душан Милојевић (I-3)
  • Jun 7, 2017
  • 2 min read

Рођен сам 238. год. п.н.е. у Феничанској колонији Картагини. Мој отац се бавио трговином, али ја сам се више дивио умећу ратовања. Мој народ је више марио за трговину и прилив новца него за ратовање и проширивање граница државе.


Када сам навршио 19. година, 221. год. пре нове ере, придружио сам се Картагинској војсци која је на челу имала новоизабраног генерала Ханибала Барку. Убрзо након што сам се придружио војсци, упутили смо се ка Хиспанији. Годину дана ратовали смо са хиспанским племенима.


Година је 220. п.н.е. Рим је сколпио савез са грчком колонијом Сагунтом, који се налазио јужно од реке Ебро, и тако добивши упориште на непријатељској територији. Ханибал је наредио покрет. Запутили смо се ка Сагунту. Ханибал је одавно хтео да зарати са Римљанима, а овај акт Римљана сматрао је добрим поводом за рат. Опсада града трајала је осам месеци и могу вам рећи није било лако, грци су се добро држали. Након завршетка посаде добио сам унапређење и сада сам био на челу једне коњичке јединице. Убрзо почео је други рат између нас и Римљана.


Ханибал је имао план за напад на Римљане. План који никоме никада не би пао на памет. Сакупио је војску која је чинила 38.000 пешака, 8.000 коњаника и 38 слонова. Наредио је марш преко Пиринеја и Алпа. Изгубили смо много људи преласком преко планина. Када смо крочили на тло северне Италије, нашу војску чинио је само део војске која се запутила овамо. Изгубили смо скоро све ратне слонове. Следећих година водили смо љуте битке против Римљана, из којих смо углавном излазили победоносно. Пут ка Риму био је отворен али нисмо имали довољно средстава да би га опседали. Године 216. п.н.е. налазили смо се код Кане у Апулији и очекивали смо бројнију Римску војску која је долазила. Ханибал наредио је да слабијим трупама да се позиционирају у центар, јачим на бокове и да стану у формацију лука тако да центар ближи непријатељима а крила даље. Коњицу је сакрио на бокове. Чекао сам нестрпљиво да почне битка. Римски конзули наредили су пешадији да нападне центар јер су видели да су њихове трупе јаче од наших. Ханибал је наредио центру да се полако повлачи а боковима да напредују. Римљани умисливши да побеђују све своје снаге усмерили су ка центру, а уствари упали су у нашу замку. Сада налазили су се опкољени са три стране. Ханибал с коњицом налазио се на левом боку а ја на десном. Наредио је јуриш. Кренули смо на римску коњицу коју смо убрзо савладали. Затим кренули смо јуриш ка боку римске пешадије. Римска војска била је у расулу. Оба конзула су погинула. Битка је била жестока. У жаришту битке, збачен сам са коња и римски гладијус прошао је кроз мој торзо. Лежао сам тако док су војници прелазили преко мене слушајући крике палих војника. Овде се моја прича завршила, погинуо сам као војник борећи се за своју државу као што сам одувек и хтео.


Одабрао сам овај период и Картагину јер се дивим подвизима Ханибала Барке кога сматрам за једног од најбољег генерала свих времена. О његовој генијалној тактици у бици код Кане и данас се дискутује.

Comments


bottom of page