Жена римског земљопоседника

Стари век је епоха робовласничког друштвеног поретка који је у току развоја људског друштва најдуже трајао. Протеже се од појаве класних друштава, првих цивилизација и прве писмености па до пропасти Западног римског царства. На часовима историје док смо изучавали разне цивилизације, народе и њихове обичаје и културу, размишљала сам како би било наћи се у њиховој кожи и бар на један дан живети у суровом старом веку. Од свих народа које смо до сад учили, Римљани су ми најзанимљивији. Њихови обичаји, култура, владари и начин живота издваја их, по мом мишљењу од свих других цивилизација старог века. Покушаћу да дочарам живот једне аристократкиње за време позне републике у античком Риму, њен положај и утицај у друштву и свакодневне обавезе. Зовем се Валерија Аурелије. Живим на великом имању (латифундији) са својим мужем и петоро деце. Мој живот на први поглед изгледа савршено, богатство и изобиље, здрава и весела породица и десет робова и слуга који трче око мене. Међутим није све тако бајно. Свакодневно морам управљати великим и комплексним домаћинством а како поседујемо више кућа и сеоских имања са стотинама робова, одговорност је огромна, слична управљању омањом корпорацијом. Мој муж чувени Витрувије Аурелије, војсковођа и управник две велике провинције, често није кући, па већина породичних послова и породична имовина и финансије зависе од мене. Од мене се очекују шкртост, штедљивост и строгост, врлине које једна угледна дама треба да поседује. Али ипак један од мојих најважнијих послова јесте надгледање израде одеће. Мислите да се од мене очекује само надгледање израде? Грдно се варате. Чак и ја морам бити вична предењу и ткању. Ни ми имућне жене не седимо скрштених руку и уживамо у беспослености. А знате ли ко је управник и ко поседује највећу фабрику опеке у Риму? Тако је, главом и брадом ја, Валерија Аурелије. Па ето ипак не можете рећи да је живот једне аристократкиње у Риму лаган и пун уживања, зар не? Жене у Риму не могу да врше политичке функције али да ли би ми веровали да када бих хтела, имала би већи утицај од сенатора или чак једног конзула? Моја тајна моћ? Престиж и новац. Али доста са обавезама и тешким темама. Какав је мој друштвени живот? Да ли сам заробљена и ограничена на живот у кући? Напротив, на тај део живота не могу да се жалим. Робови ме свакодневно на носиљкама износе на улицу, како бих срела своје пријатељице, посетила јавна купатила и присуствовала верским обредима у храмовима. На свој изглед увек пазим али се трудим да не изгледам неукусно. Украшавам се козметичким средствима и стављам различите препарате на кожу. За бељење лица користим креду, оловом истичем очи а образе бојим ружом од олова или карамина. Облачим се веома једноставно, две тунике и преко њих плашт - столу. Накит од смарагда, аквамарина и опала такође није на одмет. Што се тиче породице имам 2 сина и 3 ћерке, што је неуобичајено за жену вишег сталежа. Међутим жеља ми је била да се остварим као мајка и имам велику, срећну и прелепу породицу. Када чујем како моје пријатељице причају о самосталности, избегавању дојења деце и унајмљивању дојиља преврне ми се желудац. Код жене се много више цени бити добра домаћица него њена интелектуална постигнућа, али ја се лично не слажем и у складу са тим васпитавам своје ћерке. Оне похађају јавну основну школу где уче латински и грчки, певају у хору и присуствују разним свечаностима, учећи се тако исправном друштвеном понашању.

#Рим