Боље бити човек без богатства него богатство без човека

Долазим из Атине,из једне веома сиромашне породице. Живели смо од земљорадње, али пошто је Атика имала јако мало плодне земље били смо приморани да се преселимо у четврт грнчара Керамикос у Атини. Ту смо водили један леп и скроман живот,међутим мој отац се није баш најбоље снашао као занатлија и задужили смо се код једне аристократске и угледне породице, а након тога пали и под дужничко ропство. Јер у то време ако један члан падне под ропство и цела породица пада по ропство. Пошто сам имала шест година моје задужење је било да сређујем собу девојчици Клари. Моја мајка је имала задужења око куће а отац је радио најтеже послове. Под ропством смо били од 598.год до 594. год. пре нове ере. Да није било нових закона које су увели те 594. године ми бисмо и даље радили за ту породицу. Захваљујући Солону који је постављен за архоната са посебним задужењем да донесе нове законе,ми смо били ослобођени. Закон који нас је спасио јесте укидање дужничког ропства и забрана истог у наредних сто година. Међутим задесила нас је већа несрећа од било каквог ропства. Мој отац је боловао од неизлечиве болести и изгубила сам га у дванаестој години. Моја мајка није имала право на наслеђивање имовине мог оца. Такође жена није имала права да се меша у политику у Атини нити у било шта слично. Зато смо одлучиле да се вратимо одакле смо и дошли. Пошто смо пре одласка продали своју земљу нисмо тачно знале где ћемо када се вратимо, али смо схватиле да Атина није за нас. Спасио нас је тиранин Пизистрат који је помагао сиромашнима и људима којима је требала помоћ. Од њега смо на зајам добиле земљу коју смо обрађивале и живеле од тога. Такође је увео и судове у сеоским општинама. Удала сам се баш као и моја мајка у деветнаестој години за сина сеоског судије. Као и свака жена у Атини и околини, задужења су ми била везана само за кућу и васпитање деце. Мој муж се бавио земљорадњом и производили смо маслине које смо продавали трговцима како би они то извозили на страна тржишта. Једног дана у кућу поред моје се доселила једна жена са својим дететом. Била ми је јако позната. То је била Клара којој сам као мала сређивала собу. Када сам је питала зашто се одрекла оног лепог и раскошног живота рекла је: ,,Боље бити човек без богатства него богатство без човека". Живела сам леп и скроман живот, уживајући у сваком дану све до 527. године пре нове ере.

#Атина