Свакодневни живот спартанског ратника

Родио сам у Спарти у 10. веку пре н.е. Имао сам 2 сестре, мајку домаћицу и оца који често није био кући због радова на њиви. Спартанско друштво је усресређено војничкој дисциплини и напретку државе тако да сам од малена наслућивао шта ме чека. Кроз маглу се сећам одрастања. Мајка ме је од малих ногу купала у вину јер по веровању здрава деца су на тај начин добијала снагу и јачину. Понекад би ми рекла: ,,Вати се са штитом или на њему“. Тада нисам схватао шта говори, али данас ми те њене речи дају неку неописиву снагу.

Ликург, оснивач спартанског војничког друштва, мене и моје другове са само седам година одвео је од куће. Сви смо били сврстани у некаква одељења, једнако васпитавани и храњени. Често сам био изабран за надзорника свих одељења јер сам се највише истицао у борбама храбрости. Научио сам да читам и пишем онолико колико ми је било потребно. Највићше пажње смо посвећивали борбама издржљивости. Све се сводило на слушање старијих и што боље подношење бола. Одрастао сам у окружењу пуном борбе, конкуренције и бруталности. Васпитавање је укључивало и преживљавање у дивљини, када смо се хранили само оним сто смо уловили или украли. Често смо се играли голи и ишли боси. После дванаесте године добили смо један огртач за целу годину. Спавали смо сви заједно на неудобној трсци боси и прљави. Заједништво изграђено у детињству неговали би до краја живота. Највише часова посвећивали смо говору и то не било каквом, већ оном кратком, снажном и јасном изражавању. Учили су нас како је то једна од најбитнијих особина доброг ратника, бити добар говорник.

Када смо одрасли били смо организовани у групе од по петнаест до двадесет чланова који су живели заједно. Због војничких дужности имам обавезу да до шездесете године старости свакодневно вежбам. Једнолично сам живео до краја живота, свакодневне вежбе, ратови и надметања.

Дивио сам се ратничким подвизима овог човека и данима записивао његову беседу. Разболео се и умро у тридесетој години живота. За једног од најхрабријег ратника тог времена подигнут је споменик који је до тада био подизан само за оне чувене спартијате који су погинули у бици бранећи своју отаџбину.

#Спарта