Свакодневни живот Атињанке

Учећи историју ове школске године схватила сам колико год то давно било, живот са својим потешкоћама, проблемима али и својом лепотом, никада се неће променити. То је било време стварања цивилизација и откривања нових ствари, и како је време пролазило, ратовања око територија које ће неко да поседује. Изабрала сам време Старе Грчке и град Атину и покушала да опишем како би мој живот тамо изгледао. Моје детињство Зовем се Тесалија и рођена сам 357. године пре нове ере у мојој дивној Атини. Живела сам у малој кући саграђеној од дрвета и печене цигле са родитељима и два старија брата. Мој отац био је писар, а мајка домаћица и бринула свакодневно о кући и нама. Имала сам предивно детињство проведено са старијом браћом Херадоном и Аполоном. Аполон је добио ово име јер је био први син мојим родитељима и унео је светлост и срећу у мраним данима рата 362. године пре нове ере када су Спарта и Атина у бици код Мантинеје на Пелопонезу поразиле Тебу. Иако је овај рат ишао у корист Атињанима било је као и увек доста погинулих војника и са једне и друге стране. Међу њима био је и брат мог оца Херелија. Свакодневни живот Одрастала сам лепо учећи слова, читање и бројеве. Томе нас је учио отац који је желео да нас образује, јер је тада то било ретко и цењено. Моја браћа проводила су доста времена у борби јер су били одушевљени војницима и тежили ка томе да једног дана ратују за своју државу. Често је отац ишао са својим синовима да гледају спортска надметања, а мама и ја бисмо отишле са њима кад би нам он то дозволио. Некада је био толико расположен да нас пусти да одемо и у позориште које је мами и мени било највећа забава. Омиљене су нам биле трагедије Сокофлеа, Еурипида и Аристофана. Са мамом сам проводила доста времена правећи тунике од лана и вуне за све нас. Живот нам је текао прилично лако и лепо док мамино здравствено стање није почело да се погоршава. У кућу су све чешће почели да долазе лекари, док једног дана нису установили њену смрт. Она нас је све јако повредила поготово мене. Школовање За време њене болести схватила сам да ме интересује медицина. Желела сам да усрећујем људе и да покушам да им помогнем и да изучавам људско тело и како оно функционише. У моје време медицина је веома напредовала због тога ме је још више заинтересовала. Тата ми је рекао да је јако тешко мени као жени омогућити школовање, зато сам била срећна и привилегована када сам завршила студије и изговорила свечану лекарску заклетву приписану Хипократу. Брачни живот Дошло је време када ми је отац тражио мужа. Отишли смо на једну велику прославу где је приређена гозба и тада сам први пут угледала свог мужа Римида. Чинио ми се врло замишљено и стидљиво, али ја нисам могла да бирам нити да се жалим. Био је из фине породице и бавио се вајарством. Заједно смо имали велике приходе. Имали смо врло леп живот, и живели смо у слози. Смрт брата Наследио је још један тужан период у мом животу када је мој брат Херадон страдао у уличном нереду када су се супродстављали богаташи и сиромаси, мој брат покушао је то да заустави и био је убијен од стране сиромаха које га је повредио случајно. У то време биле су изражене друштвене супротности и биле су у непријатељским односима богата и сиромашна страна. Мој живот завршио се када сам се заразила лечећи једног болесника у Атини 310. године пре нове ере.

#Атина