Роб у Риму и Спартаковој дружини

Моје име је Каталина Лапид. Рођена сам 92. године пре нове ере на једном великом земљишном поседу. Ту сам живела са оцем, братом и бројним другим робовима. Убрзо након мог рођења моју мајку су продали неком другом велепоседнику. Још од малена су брата и мене учили како да оремо земљу и обављамо друге тешке послове. Најтеже ми је падало када би нас терали да гледамо како муче друге робове као опомену нама. Ми, робови, смо третирани као „оруђа која говоре“, остали су сматрали да су бољи од нас јер су имали земљишне поседе и новац. Никада се нисам осетила као слободан грађанин. Једног јутра 74. године пре нове ере стигла је вест о бекству 70 гладијатора из гладијаторске школе у Капуи. Они су покренули побуну, највећу у Римској историји. Били су предвођени Спартаком- Трачанином са Балкана. Када смо чули да су се учврстили у Везуи одлучили смо да им се прикључимо и боримо за наша права и слободу. Из дана у дан све више и више робова је пристизало и било нас је око 120 000. Постали смо претња Римској републици. Две године смопустошили Италију али смо морали да смислимо даље планове. Спартак је одлучио да се сви робови врате у своје завичаје. Поделили смо се у мање групе и кренули, а Римљани су то искористили као шансу за напад. Напали су нас 71. године у Апулији, то је била Спартакова последња битка. Накод његове смрти војска се распала. Мог оца су ухватили и заједно са јос 6000 других робова разапели на крст као пример осталим робовима да не дижу побуне. Брат и ја смо оптужени за издају и осуђени на гиљотину. Борила сам се за оно у шта сам веровала до краја.

#роб #Спартак