Питагорејка
- Теодора Божић (I-2)
- Jun 4, 2017
- 2 min read
Одувек сам тражила одговоре на питања о свемиру, природи и општим законима. Зовем се Хилонис и мом животу и страсти за физику и математику допринео је човек по имену Питагора. Била сам једна од његових ученика, познатих у народу као питагорејци.
Мој највећи узор и учитељ био је цењени човек са Саноса који је нама, својим следбеницима, помоћу бројева и математичких теорема објашњавао тајне космоса, музике и морала. Пресељењем из Египта у јужну Италију, тај нови центар Грчке културе и моћи пред надиранјем Персијанаца, основао је братство, са задатком да морално васпитава и религиозно уздиже своје чланове који су му постали верни ученици.
Друштво у Кротону је имало строга правила о начину живота својих чланова. Иако је понекад било тешко, сви смо са радошћу и поштовањем следили нашег мудрог учитеља. Имали смо посебан начин одевања и исхране, обавезу међусобног помагања и заједништва, радили смо непрестано на математици, музици и астрономији. Такав живот, веровали смо, требало је да обезбеди спокојство не само у овом, него и у сваком будућем животу. Ја сам им свим срцем приступила јер су Питагорејци први у грчком свету женама признали равноправност. Било је опште прихваћено да свака Гркиња, па чак и она племенитог рода, треба да уме да преде и тка. Од жена у Грчкој се очекивало да буду код куће што је више могуће, да се брину о домаћинству и надгледају рад робова. Наше братство неговало је другачији поглед на живот и друштво. Хумано смо поступали према робовима. Број чланова питагорејске заједнице растао је у многим градовима јужне Италије, а местимично и Сицилије, па смо у неким од тих градова почели играти и значајну политичку улогу. Наша политичка мисао била је конзертвативна и аристократска, и зато су нас демократи више пута прогањали, спаљивали нам куће и настојали уништити наш савез. Већ су Питагору такви политички сукоби натерали да се из Кротона пресели у Метапонт, где је и умро, веома слављен и дубоко поштован.
Питагора за собом није оставио никаква писана дела. Његово учење било је тајног карактера и преносило се само усмено на нас, непосредне ученике, а ми његов наук цитирамо уз израз αὐτὸς ἔφη ("лично је рекао").
Многи су касније говорили да учитељ није имао оригиналну мисао, да је своје учење прикупио из различитих списа: Анаксимандрових, Анаксименових, орфичког учења, а можда и из садржаја неких египатских списа. У својој теорији бића, изједначио је бића са бројевима, и отворио простор и за разне врсте произвољних и сасвим фантастичних идеја. Али изнедрио је доказ за теорему која је као геометријска чињеница била позната још у сумерским прорачунима. Ми, његови следбеници, издигли смо се изнад пуке геометријске или аритметичке чињенице тако што смо их прерадили у дедуктивни систем.
Бавили смо се музичким и математичким истраживањима које ће, као и наше идеје о души, њеној трострукој структури и деоби, сигурно оставити трага на будућу мисао.
Comments