Миран живот без владарског проливања крви

Када бих свој живот морала да ограничим на период старог века, одабрала бих да живим од 31. год пне до 19. год нове ере. Била бих рођена у породици патрицијата. Као и сваку младу Rимљанку одгајили би ме да будем добра супруга и мајка, учила бих како да ткам и предем и својим рукама стварам најлепше одевне предмете и како да управљам кућном послугом. Поред тога одрастала бих на причама о јуначким делима, храбрости, неустрашивости и жртвовању предака за домовину, и наровно на причама о нашим славним боговима. Највише бих поштовала богињу Јунону. Међутим све те приче би изазивале неспокој у мени, не бих ни по коју цену волела да мој живот буде поливен крвљу или означен смрћу некога из моје породице, ма колика то част била погинути за свој народ и државу. Када бих напунила шеснаест година удали би ме за одважног младића из породице истог срталежа, који би такође имао шеснаест година и тек би обријао своју прву браду и обукао мушку тогу, као сваки младић из породице патрицијата и он би био спреман да се укључи у политички живот Рима. Били би смо јако срећни и након неког временa добили бисмо једног сина а затим још једног и на крају ћерку, међутим никада не бих могла да цео свој живот проживим у центру свих политичких дешавања знајући из прича које сам слушала о свом народу шта би се све могло догодити. Након неког времена успела бих да наговорим свог мужа да одемо. Остатак живота провели би смо на неком удаљеном имању, окружениживотињама и природом, имали би смо огроман виноград и пуно изузетно племенитих коња, понекад када би туда прошао неки усамљени путник, пружили би смо му место за одмор од дугог пута и понудили бисмо му наше вино. Тако би једном приликом туда прошао Мaрко Агрипa, за нас тада не тако познато лице, као и обично понудили смо му смештај и обилазак кроз наше имање. Неколико дана касније путник би се вратио са самим Октавјаном Августом и испоставило би се да је он његова десна рука. Октавијану би се јако допали наши коњи и одлучио би да у замену за наш мир ми њему обезбедимо коње. Тако бих имала угодан и миран живот са мужем и децом а касније и њиховим породицама до своје смрти.

Када бих већ добила шансу да сама одредим ток свога живота у старом веку он би управо овако изгледао, не бих себи наметала судбину славног императора и освајајача јер тај положај са собом носи много проливене крви туге и бола и најчешће емотивно неиспуњеног живота. А што се тиче периода у коме бих живела, сматрам да је доба Октавијанове владавине било најповољније за живот, такође ми одговара и кратак животни век јер сматрам да је у поређењу са тако емотивно испуњеним животом сасвим довољан.

#Рим