Као унука Гаја Јулија Цезара

После учења историје цео дан прилично сам се удубила у причу о владарима Рима у старом веку, а посебну пажњу сам обратила на Цезара. Пред спавање сам ставила књигу под јастук да би по веровању све што сам научила остало у глави. Полако сам заспала.

Будим се у раскошној соби одушевљена стилом по којем је уређена кућа у којој се налазим. Тата ми је рекао да дека Цезар само што није стигао. Усхићена устајем и спремам се да га дочекам из јако важне битке са које је понео победу. Са оцем и нерођеним братом Октавијаном, који је све то много озбиљније схватао од мене сам отишла на дочек, обожавала сам сваки пут када би дека долазио из битке одакле је доносио победе. Људи би бацали цвеће на њега и сви би били срећни узвикујући његово име а ја бих била врло поносна на њега.

Као најмлађа у кући била сам мезимица, имала сам само нерођеног брат Октавијан који је касније постао владар Рима. Дека би ми стално причао приче о својим биткама, а ја бих га радо слушала. Причао ми је о свему о угледности моје покојне прабаке и имала сам жељу да будем као она, дека каже да је сматрана за идеалну римску жену што је за мене било велико одушевљење. Такође сам чула да је мој прадека умро када је дека имао шеснаест година и то док је обувао ципеле,то би ме је растужило али дека ми није давао ни секунде да будем тужна тако да би одмах прешао на неку веселију тему.

Цезар је био проглашен за вечитог диктатора, а пре тога је владао са још два човека Гнеј Помпејом и Марком Лицинијем Красом и тада се моја мама удала за мог тату Гнеја Помпеја, како сам ја схватила да би савез тријумвирата био учвршћен али иако је брак склопљен из интереса међу њима је било много љубави због чега је мени било јако драго.

Једна од по мени најболних тема била је моја мајка која је преминула док је рађала мене. Често себе кривим за то и осетила бих се ужасно када би кренула тема о њој. Такође знам да је пре мене имала спонтани побачај због ког ми је такође јако криво јер сам тиме изгубила брата или сестру. После смрти моје мајке дошло је до новог грађанског рата.

Учила сам и трудила се да колико је могуће се сналазим сама јер тата често није био код куће а деда би долазио два до пет пута годишње и то би остао само пар дана. Мене су обично чували други људи што ми и није баш пријало, осећала сам се као вишак и непожељна често. Мада стање у држави за време владавине мог оца и деке је било врло добро и држава је напредовала па их нисам ни кривила за често одсуство од куће и са разумевањем сам то прихватала.

Тада ми је је зазвонио аларм и схватила сам да је све био сан. Са једне стране било ми је драго што не живим у кожи те мале девојчице, такође мислим да је живот старог века био знатно тежи. Мислим да сам се ја нашла у најбоље време јер је било поштовање према људима није било суровости као што сам учила да је за време неких владара било јако тешко живети и да је власт била по принципу страховладе.

После овог сна почела сам некако боље и разумније да схватам живот у старом веку.

#Рим #Цезар