Знање је моћ

Сунчаног мајског јутра у Риму у богатој трговачкој породици родило се лепо и здраво женско дете, Клаудија. Као очева љубимица расла је у изобиљу и раскоши. Временом је постала дивна и племенита девојка. Жеља њених родитеља је била да се образује па су јој омогућили најпознатије римске учитеље. Вoлела је да чита и да учи, сваки нови час у њеној раскошној башти причињавало јој је задовољство. То спокојство и радост прекинули су сукоби унутар Рима у борби за влашћу. Последице честих сукоба на њу су оставили велики утисак. Инвалиди, ожалошћене породице, посебно сиромашни, гладни и необразовани, који су били последица тих ратова, оставили су траг на њен живот и дали јој до знања да живот није само онакав какав она живи. Тада је чврсто одлучила да помогне тим људима. Размишљајући схватила је да сама не може да помогне унесрећеним суграђанима. Сво своје знање, образовање и културу употребила је да се обрати Цезару. Тај сусрет са Цезаром и њему блиских људи искористила је да објасни да ако се ништа не предузме, да ће Рим постати град гладних, убогих и необразованих људи. Образложила је да римски магацини хране морају да буду доступни најсиромашнијима, да лекари морају да помогну болеснима и да талентована деца треба да добијају прилику да се образују. Цезару се идеја допала и план је почео да се реализује, међутим то није свима одговарало. Почели су да губе значајна финансијска средства. У незадовољству и бесу одлучили су да је убију. 58. године п.н.е. упали су јој у кућу и завереници су је изболи ножевима. Разочарана, последње речи које је изговорила су: “Sciencia ipsa potencia est “. Међутим, Римљани ће увек памтити ту племениту Клаудију.

#Рим