Боље бити роб него мртав

Подаци Ја сам Лазарус. Рођен сам 45 год. п. н. е и живим у малом селу код града Капуе. Моја породица се традиционално бави земљорадњом тако да и ја живим сеоски живот. Имам жену и два сина. Све напоре улажем само да њима обезбедим храну и дом. Али јако смо сиромашни због стања у држави. Живим у време честих грађанских ратова па смо ми сељаци сиромашни. Не учествујем у тим ратовима јер немам неког политичког миљеника и мислим да ми нико неће помоћи од њих. Борба за бољи живот Чуо сам да су из школе за гладијаторе побегли 70 гладијатора. Једном приликом су пролазили поред мог села али нисам им се придружио јер ако бих ја отишао нико не би чувао моју децу и жену. Након приче да су опљачкали околину Капуе, одлучио сам да им се придружим мислећи да ћу и ја добити неко богатство. Брата сам замолио да се брине о породици, а ја сам кренуо са славним Спартаком. Спартакова замисао је била да они оду из земље. Ја сам само желео да им помогнем и да добијем неки плен па да се вратим кући Са њима сам отишао на Везув где сам први пут учествовао у борби. Много сам се уплашио али се испоставило да смо победили. Временом су хиљаде људи кренули са нама. Током борби које су вођене ја сам стекао углед. Поштовали су ме јер сам био добар војник. Био сам много срећан , али не зато што су ме ценили, већ зато што сам испунио свој циљ. Прикупио сам доста новца како бих поново покренуо посао земљорадника. Али брига ме никад није напуштала. Стално сам се питао шта се дешава с мојом породицом. Након честих борба, које сам све преживео, ја сам одлучио да се вратим кући. Али нисам могао да оставим војску и пријатеље с којима сам се зближио, тако да сам са њима дошао до севера Рима. Током напредовања ка северу стекао сам више богатства него што ми је потребно. То ником нисам причао да ме неко неби убио и узео новац. Када сам мислио да је то то (стигли смо до севера, робови су слободни, ја ћу се вратити кући), Спартак је донео чудну одлуку и вратио нас је све на југ. Знао сам да се с њим нешто дешава. Мислио сам да хоће још више славе и новца за себе па сам размишљао да се вратим у село али сам остао. Када нас је 71. год п. н. е. Напала римска војска и када сам видео колики je број непријатељских војника, знао сам да ћемо изгубити али опет сам кренуо са њим. На половини боја, када сам коначно схватио да ће ме убити ако наставим да се борим. Донео сам чврсту одлуку да побегнем. Осећао сам се кукавички али сам у глави само размишљао о породици и причао себи да не смем да погинем. Ропство Док сам се враћао, налетео сам на посед неког имућног римљанина. Чим је видео како сам обучен, шта код себе имам, закључио је да сам побуњеник . Тражио ми је све паре да ме неби убио а ја сам му дао само половину. Наивни човек је поверовао да је то све и пустио ме је .Али са тренутном свотом новца, ништа нисам могао да урадим како би побољшао свој живот у селу. Одлучио сам да га опљачкам. С искуством које сам стекао претходне 3 године, мислио сам да је изводљиво. Али стража ме је ухватила, а љути Римљанин је желео да ме убије. Нисам знао шта да радим. Мислио сам да ћу сигурно умрети. Одлучио сам да му понудим да узме све паре које имам код себе и да радим као роб на његовом имању. Римљанин је прихватио понуду. Поред свега што сам прошао, бити роб је најтеже, али нисам могао да се жалим јер је боље бити роб него мртав. По целе дане сам радио и размишљао како ћу побећи и шта се дешава са децом и женом. Бекство Једне ноћи указала ми се прилика. Рекао сам себи „Сад ил` никад“ и кренуо у бег. Успео сам да побегнем и за десетак дана сам стигао кући. Био сам страшно љут на себе јер сам имао неке паре код себе и пут да се вратим кући али сам се вратио и изгубио све и једва извукао живу главу. Повратак кући Дошао сам кући и чим сам видео децу, расплакао сам се. Њихово одрастање сам пропустио због мојих глупости. Они су мислили да сам разапет ко остали побуњеници. Поред тога што ништа нисам учинио, били су јако срећни што ме виде. Никако нисам себи могао да опростим шта сам радио и много сам се нервирао. Сви су срећни што сам жив и славили су ме као хероја. Смрт Умро сам од старости 58 година након мог рођења. Након што су ми пријатељи саборци разапети, срећан сам што сам био са породицом до краја живота.

#роб #Спартак