Александров војсковођа

Увод и образложење: Зашто баш период у ком је живео један од највећих војсковођа икада? Зато што је то период у ком креће мешање култура истока и запада, период у ком су се склапали бракови између Персијанки/Персијанаца и Грка/Гркиња, период у ком се јавља нова култура на коју се надовезује римска култура. Успон Година је 326. п.н.е. Где сам? Верујте ми да ни сам не знам где сам! Пропутовао сам цео свет, борио се против највећих сила овоземаљских а и даље не знам где сам. Шта ли раде моја деца? Негде далеко, преко пространих пустиња без живота, преко пространих плавих дубина крије се моја домовина. О Атино бесмртна да ли ћу те икада поново видети? Да ли ћу икада осетити мирис пространих поља јоргована? Зовем се Флавиан што значи плавокос. Стар сам 32 године. Водим порекло из сиромашне породице Хефестион. Припадам коњици и мој коњ се зове Като што значи ''онај који све зна''. И истина је, Като зна многе ствари. Он ми је уједно и најбољи пријатељ на овом напорном путу који траје већ десет година. Од првог дана сам уз моју браћу Грке, чак и онда када је било најтеже. Ових дана сам убио тридесетак ниских и ружних непријатеља. Чак ме и сам син Сунца похвалио! И, бићу искрен, полако почињем да верујем у неке нове богове. Како дани пролазе све нас је мање. Десет година рата уме да замори човека. Не могу више. Куда све ово води? Александре смилуј се на нас бесмртне! О сине Сунца смилуј се на нас бесмртне! Многе моје пријатеље је примио Хад у свој свет. Мој старији брат с којим сам прошао све, човек који ми је спасао живот код Иса је убијен јуче. Хераклије, мој узор и брат кога је увек више волела мајка је сада негде далеко од мене. Прича се да се сутра враћамо у Вавилон кроз сурове пределе Гедрозије. Биће то тежак пут, сигуран сам. Три године касније Марија, донеси ми боцу вина! Ускоро долази мој пријатељ Аријан. Тражио је од мене да му испричам о експедицији кроз Гедрозију. Сигурно сам ти причао о тој суровој експедицији, зар не? Свеједно, после те експедиције сам унапређен у чин војсковође! Пре те експедиције сам био млад и смешан младић, а погледај ме сад! Имам палату, 5 жена, 10 коња, 20 робова, петоро деце, винограде, трупу којом управљам. Чак сам постао добар пријатељ са Александром. Не можеш веровати како је исти као сви ми! За неколико дана идем у обилазак здравствено слабог Александра. Неко куца! Здраво пријатељу мој! Седи и питај ме све шта те занима! Неколико дана касније Марија, долази овамо, имам тужне вести, али уједно и срећне! Александар и његова породица су убијени. Да, ни ја не могу да верујем... Али сам управо сазнао ко је Александров наследник! Нећеш веровати! Ради се о Птолемеју, а ја постајем његова десна рука! Већ смо смислили план о томе како проширити царство на запад. Тамо је нека држава која је из дана у дан све јача и јача. Реч је о Риму. Крећемо у рат против Рима за неколико дана. Очекуј ме за пет месеци. Фросиноне, 5. мај 321. п.н.е. Данас водимо битку између добра и зла, између светлости и таме! Данас се боримо за нашег Александра, за сина Сунца без ког не би било вас, а ни мене! Браћо моја, на корак смо до престонице републике Рима. После ове битке желим да прославим са вама као што смо славили пре десет година када смо поразили цара зла Дарија Трећег код Гаугамеле! Да ли сте уз мене? Јуриш! Неколико сати касније Птолемеју, пријатељу мој, да ли побеђујемо? Птолемеју пријатељу мој, погођен сам у 3 места на телу, ускоро ћу се придружити нашем Александру, сину Сунца. Осећам хладноћу. Кажеш да смо победили?! Ако је тако пренећу лепе вести нашем Александру. Збогом пријатељу.

#АлександарМакедонски