Rob u Spartakovoj družini

Da moram da biram gde i kad bih bio rodjen za vreme rimskog doba odabrao bih Rim 97. godine pre nove ere.Bio bih rodjen kao rob a evo kako bi moj život izgledao:

Ropstvo sam nasledio od svog pradede(kartaginjanina) koji je bio zarobljen u 2. punskom ratu.Kao rob on je radio na polju jednog imućnijeg konzula.Ropstvo je nasledio moj otac koji je na tom polju upoznao moju majku sa kojom je imao troje dece:mene,moju stariju sestru i starijeg brata.Već od svoje 7. godine počeo sam da pomažem ocu po polju.Bili su to veoma naporni poslovi ali morao sam da izdržavam jer nisam želeo da budem bičovan od strane čuvara.Jednog dana sam zalutao po tom polju i naišao na brata i sestru.Sestra je odjednom pala od umora i iste sekunde je poleteo bič prema njoj.Brat je uhvatio bič i isčupao i čuvareve ruke,našta je čuvar uzeo mač i krenuo na mog brata.Pokušao je da pobegne ali ga je drugi čuvar probo mačem.Gledao sam kako mi brat pada na pod i vrišti od bolova.Odjednom se u meni probudio veliki bes ,uzeo sam nož sa kojim je sestra sekla korove i bacio ga prema čuvarevoj glavi.Čuvar je pao na zemlju nepomerajući se.Uzeo sam njegov mač i krenuo na drugog čuvara.Krenuo sam da mlataram mačem kud sam stigao i jedan od tih udaraca poleteo je pravo ka čuvarevom vratu.Ispustio je mač i kleknuo na kolena gušeći se.Oko nas se već skupilo 20 čuvara.Ali niko nije gledao u mene svi su gledali iza mene.Okrenuo sam se i video starog čoveka u belom mantilu sa pozlaćenim štapom.On je podigao palac i rekao mi da podjem sa njim.Pošao sam sa njim jer je iza mene ipak bilo 20 čuvara.Ali kako sam ispustio mač iz ruke tako su na mene zaskočili čuvari i onesvestili me.

Probudio sam se okružen decom koja su gledala zbunjeno u mene.Kroz tu decu se progurao jedan sitnije gradjen gospodin.Udaljio je sve od nas i objasnio mi da me je kupila škola gladijatora to jest on.U tom trenutku sam se setio šta se desilo na polju i pitao ga šta je sa mojom porodicom.On je rekao da ne zna, i da to ne treba da mi bude bitno jer je sad škola gladijatora moja nova porodica.Rekao mi je da od sutra počinju treninzi i da je sad najbolje da se dobro pripremim i odmorim.Treninzi nisu bili teški ustvari bilo su mnogo lakši od rada na polju i veoma zanimljiviji.Uglavnom smo vežbali sa partnerom.Moj partner je bio Spartak.Bio je to veoma mršav ali žilav dečak.Po snazi nije bio jači od mene ali je mnogo bolje baratao mačem od mene.On me je naučio da budem nemilosrdan prema protivniku i da nikad be spuštam gard.Bili smo najbolji od sve dece u školi i več posle pet godina smo prešli da treniramo sa pravim gladijatorima.Brzo smo se navikli na trening sa starijima i počeli da redjamo nezamislive rezultate.Već sa 14 godina bili smo najbolji gladijatori u celoj školi.Tačno na moj rodjendan imali smo prvi duel u pravom Koloseumu.Spartak i Ja smo se borili protiv dva borca iz druge škole.Bili su stariji sedam godina od nas i bili su veoma krupniji.Kad smo ušli u koloseum bio sam zadivljen.Koloseum je bio pun i svi su se drali i gledali u nas.Počeo je meč a ja sam ostao ukopan u mestu.Uhvatila me je trema i nisam mogao da se pomerim.Spartak je krenuo na ovu dvojicu i krajičkom oka video mene kako se na pomeram.Brzo se vratio i lupio mi šamar.Rekao je da ćemo umreti obojica ako se ne osvestim.Idalje sam stajao ukopan.A onda mi je rekao da se borim za svoju porodicu za svog oca i sestru.Odmah sam se svestio. nisam znao kako Spartak zna za to ali upalilo je.Osvestio sam se i ušli smo u bitku.Brzo i lako smo savladili protivnike.I tako smo redjali pobede i postajali sve poznatiji.Za 5 god postali smo najpopulaarniji gladijatori sa 47 pobeda i nijednim porazom.A onda je zakazan meč izmedju mene i Spartaka.Nije bilo načina da izbegnemo taj meč.Nisam želeo da se borim sa njim a kamoli da ga ubijem,on mi je bio jedini prijatelj kog sam imao.Četiri dana nisam video Spartaka niti sam spavao.A onda je jednu noć došao do mog kreveta i rekao mi da slušam.Rekao je da ima plan kako da pobegnemo odavde i kako da izbegnemo meč.Isplanirao je da sutra u podne tokom vežbe mačevanja pobegnemo svi iz škole.Kad otišao krenuo sam da plačem od sreće.Bio sam srećan jer nisam morao da ubijem svog najboljeg druga i zaspao sam veoma brzo.Sutradan je sve išlo po planu kad smo uzeli mačeve za trening krenuli smo na stražu.Brzo smo savladili čuvare oko nas i krenuli smo ka glavnim vratima.Tu nas je sačekalo oko 100 stražara u punoj ratnoj opremi.Krenuli smo u bitku sa njima i polako savladavali jednog po jednog.Kada ih je ostalo još desetak krenuli su da beže.Krenuli smo u juriš ka izlasku.Kad smo bili kod vrata krajičkom oka sam zapazio čoveka koji je stajao iza nas.Držao je luk i strelu uperenu u Spartaka.Bio je to vlasnik škole.Čovek koji me je doveo na ovo mesto.Ispalio je strelu ka Spartaku,a ja sam se bacio izmedju strele i Spartaka.Strela me je pogodila u grudi i osetio sam nezamisliv bol.Celo telo mi je gorelo.Vlasnika skole je videvši šta se desilo odma pobegao u školu.Spartak se okrenuo i video me kako ležim polumrtav.Pitao me je zašto sam to uradio a ja sam mu rekao da se moje telo samo pomerilo.Počeo da plače i da udara zemlju.Skupio sam snage i lupio mu šamar.Rekao sam mu da on mora da nastavi dalje i da oslobodi sve robove.Poljubio me je u čelo i otišao.

#роб #Спартак