Ћерка фараона Рамзеса II

Моје име је Мерит-Амон, рођена сам 1295. године пре нове ере, као једно од многобројне деце великог египатског фараона Рамзеса II. Мој отац је имао око сто синова и небројано много ћерки, што и није тако чудно с обзиром на то да је породица била стуб египатског друштва и да су Египћани су били изузетно брижни родитељи који су децу су сматрали божијим даром, а брак без деце казном.

Ново египатско царство било је изузетно моћно за време владавине мог оца, па су га из тог разлога звали Рамзес Велики, али време успона није дуго трајало јер је морао да ратује против Хетита који су угрозавали његову власт. Напредовање мог оца било је заустављњно управо негде око мог рођења, у бици код Кадеша и био је принуђен да склопи мир, којим се одрекао свих области северно од Кадеша, текст овог мировног споразума сматра са најстаријим текстом ове врсте у историји.

Још од времена Старог царства друштво је био подељено у три слоја. Највиши слој чинили смо ми, најбогатији и најутицајнији људи, припадници локалног племства, високо свештенство и високи дворски службеници. Средњи слој чинили су писари, занатлије и трговци, а најнижи и најбројнији слој сељаци и робови који су углавном били странци, ратни заробеници, који су радили на нашим земљишним поседима или били слуге на нашим дворовима.

Живели смо у богатству и изобиљу, у богато опремљеним кућама од опеке, са више одаја које су биле раскошно украшене. Живот смо проводили у одмору, забави и свечаним гозбама, мушкарци су одлазили у лов на дивље птице, нилске коње и крокодиле. С обзиром на то да смо живели у близини Нила, поред житарица јели смо и воће и поврће које је ту успевало, од меса смо јели рибу, дивље гуске, патке, ждралове, говеда, овце, козе и антилопе.

Као мала време сам проводила са многобројном браћом и сестрама, а када смо мало одрасли доста времена смо проводиле улепшавајући се. У Египту су и мушкарци, и жене доста пажње посвећивали личној хигијени. Док се сиротиља купала у каналима и реци ми богати смо то радили код куце у базенима и купатилима, такође смо користили и разна уља и креме. Шминку смо сви користили – мушкарци, жене и деца, јер смо веровали да има магијска и лековита својства, и због лепоте наравно. Носили смо и скупоцен накит из истих разлог.

Ми, жене, школовале смо се да будемо лекарке или свештенице. Ја сам одабрала да изучавам медицину јер је она код нас била нарочито развијена. Наши лекари сматрани су за најбоље тог времена. Проучавали смо структуру мозга, рад срца и пулс. Такође смо знали да поправљамо зубе и постављамоо дијагнозу болести на основу изгледа ока.

Међутим колико год медицина напредовала узрок моје смрти није откривен, наиме тада још непозната болест напала је мој организам и на жалост мом животу је убрзо дошао крај. Када сам умрла имала сам свега 20 година (1975. година пре нове ере). Моје тело је мумуфицирано и балсамовано као и сва остала тела људи из мог друштвеног слоја. Мумија је касније сахрањена у једној од пирамида у Долини краљева где у се налазиле мумије осталих чланова моје породице.

#Египат