Узор за управљање римском државом

Да сам рођен у старом веку, звао бих се Децембарио Јулије. Изабрао бих живот владара. Био бих владар Рима. Владао бих у периоду од 56. до 86. године нове ере.

Не бих био апсолутистички владар, већ бих дозволио и Сенату да управља државом, заједно са мном. Тражио бих савете од Сената и ограничио бих број његових чланова на 300. У Сенат бих именовао само учене, способне,стабилне и достојанствене људе. Појачао бих значај народних скупштина и лично бих присуствовао њиховим седницама. Малим земљопоседницима и сељацима поделио бих бесплатно жито и новац,а такође бих им повећао и земљишне поседе.

Увео бих закон да ниједан грађанин не може држати преко 130 ha земље и тиме бих унапредио имовинско стање сиромашних, јер би вишак земље од великих земљопоседника у парцелама поделио малим земљопоседницима.

Ја,као владар, трудио бих се да на најправеднији и најбољи начин решавам све сукобе и неспоразуме међу грађанима, трговцима, земљопоседницима...

Постављао бих магистрате на период од годину дана.

Сваки магистрат имао би своје задатке које би требао да испуни.

У служби магистрата сваки члан имао би право да стави вето на одлуке другог магистрата и тиме би било спречено да неко проба да присвоји сву власт за сeбе.

По истеку магистратуре, најуспешнијим магистратима дао бих да управљају неким значајним провинцијима, а уколико би магистрат направио неку велику грешку при раду, био би смењен и сходно законима кажњен.

Трудио бих се да проширим територију Рима што је даље могуће.

Након похода и освајања нове територије,уколико би се та држава у потпуности покорила власти Рима, прихватио бих ту државу за савезника и дозволио бих њеним становницима слободан живот. Приуштио бих им имовинске приходе и земљу, и помогао бих им каква год помоћ да затреба, под условом да не воде спољашњу политику и доносе одлуке без дозволе Рима.

Уколико се држава не би покорила власти Рима, покушао бих да на мудар политички начин,употпуњен финансијским давањима променим свест тих грађана како би римску државу, права и обавезе које у њој владају прихватили као своје.

Доделио бих ,,римско грађанство’’ свим грађанима, и изједначио бих оне које живе у провинцијама и ван града са онима који живе у граду.

Трудио бих се да очувам територију Рима, тако што бих склапао политичке споразуме са другим земљама.

Уколико би дошло до ситуације да противник пуно ојача, да располаже значајном војском и финансијама, вратио бих му територију, како бих избегао нови сукоб, а све у циљу да Риму обезбедим стабилност, и посветим се унутрашњем јачању државе.Ради очувања мира и реда у земљи не бих предузимао нова освајања, већ бих бранио границе од напада варвара.

Не бих радио ништа, а да није у интересу народа.

Не бих дозвољавао да дође до грађанских ратова, а уколико би се то десило, предузео бих потребне мере да их зауставим.

Уз себе бих увек имао пар верних и оданих људи са којима бих преиспитивао своје одлуке.

Јако бих неговао уметност и религију. Уметничка дела бих држао у најважнијим и најзначајнијим просторијама града, и била би добро чувана.

Увео бих обавезно основно образовање и слао бих ученике у посебне школе прилагођене њиховим интересовањима.

Уколико би робови тражили и изразили молбу да се као ратни заробљеници врате у свој завичај, дозволио бих им то на одређено време. Ако би пак пробали да изведу било какву побуну против римске власти, били би санкционисани на адекватан начин.

Повећао бих порезе и спровео политику штедње како бих попунио државну касу.

Прихватао бих и друге културе, које би довеле до још већег напретка и успона Рима.

Трудио бих се да ојачам привреду (земљорадњу и сточарство). Сви рудници би били под мојим и надзором Сената.

Због војних и привредних потреба, систематски бих градио путеве и изградио саобраћајнице које би повезивале западни и источни део царства.

Преуредио бих провинцијску управу, тј. поделио бих велике провинције на мање јединице, организоване у 12 дијецеза.

Увео бих обавезно служење војног рока, а војску бих опремао о трошку државе (држава би бринула о платама и опреми војника).

То значи да би и они који имају мање приходе могли да служе војску у истим условима као и богати.Не би било имовинских разлика.

Сваки одред у војсци имао би свог генерала,чија би улога била да припрема војнике,прави војне стратегије за походе и располаже ратним пленом.

Генерал не би имао безгранична овлашћења над војницима, односно морао би да поштује одређена правила, нпр. не би могао да се према војницима опходи као према робовима и да ради са њима шта год жели.На њих би морао гледати као на пријатеље и саборце, а не као на слуге.

Легије, као војни одреди, фокусирали би се на одбрану граница Рима и очување унутрашњег мира.Не бих дозволио да управницима провинција служе као војска у борби за власт.

Основао бих 2 врсте војних одреда: стајаће и покретне јединице.

Стајаће одреде би чинили војници насељени у областима које је требало да бране, а покретне јединице ишле би у кризна подручја, ради хитног деловања.

Војска би се састојала од пешадије и коњице.

Увео бих реформу да сваки крупни земљопоседник мора дати одређен број војника, у складу са величином поседа и бројем робова и слободних сељака који су га обрађивали, како војску не би служили само професионалци (они који примају плату)

У војску бих уврштавао и варваре насељене на римској територији.

Трудио бих се да на време одаберем и именујем наследника, који би наставио са даљим јачањем и просперитетом Рима у сваком погледу, и коме бих ја остао узор за управљање римском државом.

#Рим #цар