Роб чије се име повремено изговарало

Свеска прва Моје име је небитно. Ја сам роб. Мој посао је обрађивање земљишта и чување стоке. Мој садашњи Господар је бољи од претходног. Његово име је битно. Мариус Прохарвут. Све је почело кад је дошао нови. Забушавао је што се тиче посла и није дозвољавао Господару да му се икако приближи. У три ујутру ми је рекао шта смера. -Сутра убијамо Мариуса.

Нисам знао шта да одговорим, хтео сам слободу па сам прихватио да радим са њим. План је био јасан.

Рекао сам мојој сестри која је исто била роб, одговарала ме је од тога. Она је мислила да це ми то донети пуно невоља. Погрешила је.

Све се десило јако брзо, сишао сам у хол и привукао пажњу стражара. За то време је Рико убио нашег Господара. У том тренутку сам се сетио нечег. Нечег лепог. Нечег савршеног.

Кад смо се састали Рико и ја, изненада сам га напао. Нанео сам му тешке повреде и он је био присиљен да оде. Стражари су били у шоку. Неки су причали да треба да ме убију , а неки да ја преузмем земљиште. Понудио сам им много више. Него што им је Мариус давао. Напокон сам био срећан. Сада је моје име битно, моје име, Јован Максин. 46 дана касније се моја срећа зауставила. Рико се вратио.

Убио је више од пола мојих чувара. А онда, онда ме је ставио у подземну ћелију. Сада више нисам господар. Сада више нисам роб. Сада сам затвореник. Да би ствари биле још горе оженио се мојом сестром. Сада моје име више није битно.

Један једини чувар који је остао веран мени, дошао је. Кад сам изашао напоље украо сам нешто пара из његових одаја, кренуо сам да трчим, да трчим у Рим. Освета. Свеска друга Моје име више не изговарам. Тако и треба. Рико је мртав. То је тренутно једино битно. Свеска трећа Чујем како римска легија маршира ка мом логору. Скачем у реку и умирем у истоj.

#роб