Римљанин у доба Октавијана

Крај школске године је. Седим мирно и пажљиво посматрам засада празан лист папира испред себе и размишљам, шта да нисам рођен у XXI веку, како бих онда живео, шта бих радио, шта бих учио? Не знам, стварно не знам, а и како могу, рођен сам у време технологије , у време потпуног технолошког развоја. Такође рођен сам у граду где све могу да добијем само покретом руке, све ми је дато на тацни. Шта бих радио да сам рођен пре више од две хиљаде година, да ли бих се снашао? Да имам чаробни времеплов и да морам да живим у старом веку, где бих и када бих живео? Избор је огроман, од легендарног полиса Атине, преко Вавилонског царства и моћног Египта, па чак до самог Рима. Искрено мислим да бих изабрао да живим у Риму и то у време Октавијана Августа. Мислим да је то стварно добар избор. Опште је познато да је пре његовог доласка на власт било много ратова, од грађанских за време триумвирата, па до освајачких. Истина је да се за време Гаја Октавијана такође ратовало, али народ га је волео, мир је завладао царством а то је најважније. Не постоји ништа горе од гледања како ти најближи умиру за време ратова , а тога је било доста у римском царству. Када бих бирао у ком државном слоју бих живео , вероватно бих изабрао да будем патрициј. Ни тада, као ни данас сиромашни нису волели богате. Колико год добар и паметан владар био увек ће бити беде и то је неизбежно. А искрено, радије бих и био патрициј јер баш нешто не бих могао да се бавим пољопривредом , чиме се велики број плебејаца и бавио, то је јако тежак и напоран посао у коме мислим да се не бих најбоље снашао. Такође се не бих ни придружио војсци јер ми је и стало да задржим живу главу. Вероватно бих покушао да уђем у сенат и да ту радим. Истина је да сенат више није био толико моћан као и као у време републике, али ипак то није лош посао ни тада био. Био бих упућен у државне послове, а и за то бих био добро плаћен. Увек бих помагао плебсу, одржавао бих разне игре и представе, а и делио бих бесплатно жито. Наравно, ја то не бих радио из истих разлога из којих многи други политичари то раде, мени не бих био циљ да придобијем народ, већ да им бар мало , колико могу помогнем. Тежак је живот у беди, а већина плебејаца је и живела тако. Уколико не бих био патрициј, вероватно би се бавио неком науком. Највероватније бих се бавио историјом или математиком, знам да су ове две науке потпуно различите, али обе су јако интересантне. Искрено то су ми омиљени предмети у школи. Доста бих се трудио да откривам и да оставим нешто иза себе, неку историску књигу, или са друге стране неку формулу. Да сам историчар вероватно бих путовао земљом у потрази за неким интересантним историским открићима. Тражио бих неке старе ратнике који су учествовали у многим ранијим ратовима и записивао бих њихове приче. На овај начин бих сазнао како је уствари изгледао сам живот на бојном пољу. Сигурно бих и путовао по Грчкој. Ту бих свашта научио, јер ипак су грци имали велики утицај на римску културу. Мудри историчар Хорације је рекао ,,Грчка је поробљена али је и поробила свог окрутног освајача и донела је уметност дивљем Лацију“. Стара Грчка има прелепу историју пуну занимљивих битака и освајања, тако да бих вероватно написао неку књигу где поредим живот у Старој Грчкој и у Римском царству. О приватном животу стварно не знам шта да пишем, ко зна какве бих све људе упознао и са каквим бих се дружио, али једно знам , није ми битно колико новца људи имају или чиме се баве , јер мислим да то стварно није много важно. Најважније је да они буду добре особе и прави пријатељи који би ми увек помогли у невољи. Интересантан би то живот био, али ипак бих радије наставио да живим у XXI веку. И ето , за трен ока, до скоро празан бели лист испред мене, сада је потпуно испуњен. Толико сам уживао да нисам ни примети. Упс! Види колико је сати , већ је пет и двадесет, како само време лети када уживаш у свету маште.

#Рим