Кратко у мајчином крилу

Рођен сам 513. г. пре н.ере у Спарти, седишту округа Лаконија на Пелопонезу. Бити рођен тада, на том тлу - није било ни мало лако. Одмах по рођењу проценише да сам довољно јак да постанем војник.Неки неспособни били су убијени. Са непуних седам година, кад још не осетих мајчину нежност, уђох у војну обуку звану Агога. Од почетка сам учен како да се борим и преживим. Неретко сам ходао бос како бих се навикао на све временске услове. Прошао сам " пакао" испред светилишта Артемиде где смо шибани у име ритуала. Али... доказах своју храброст и издржљивост. Више сам гладовао, него што сам јео. У устима још увек бљутав укус " црне супе". Стално сам се носи мишљу да сам више у поседу државе него сопствених родитеља. Одгајан као ратник, одан држави, јак и дисциплинован. Био сам све, па и брижан и дружељубив. Прођох обуку и стекох право да будем пуноправни грађанин Спарте. После низа година ратничке обуке, постадох " мишићави Аполон". "Јако тело значило је и јак ум, а јак ум чини победника" Иако одвојен од породице са седам година, нисам ни стигао да се вратим породичном животу. Погинуо сам те 480. г. пре н. ере у бици код Термопилског кланца под вођством мог пријатеља Леониде. Погинуо, али доживео бесмртну славу. Не само ја, већ свих триста војника Спартанаца. Нисам остварио своје снове, нисам доживео ту шесту деценију. Ипак, поносан сам што се родих те 513. г. јер у Спарти смрт у борби је била славна, а служити домовини сврха живљења. Спартански ратник је симбол здравља, моћи, снаге и непобедивости. Симбол храбрости. Историја пише странице о храбрима!

#Спарта