top of page

Клеопатрина служавка и љубавница

  • Сандра Пешић (I-2)
  • Jun 3, 2017
  • 3 min read

Клеопатра, владарка са сто лица. Љубавница Јулија Цезара и супруга Марка Анотнија, која је говорила девет језика и напамет знала стихове Есхила, Софокла и Пиндара, последња египатска фараонка. Тако је данас ви знате, али доста информација је ипак остало сакривено. Како ја то знам? Просто је, јер сам ја једна од тих сакривених информација. Обрисана из историје, као да никада нисам ни постојала.


Моје име је Сандра. Само Сандра, јер људи попут мене нису били достојни презимена. За петнаест година живота на двору, нико ми се никада није ни обратио, осим уколико је било потребно да почистим нешто. Име је једино што ми је остало од оца, који ме је као дете продао Птолемеју XII Аулету да би могао да купи два килограма жита. Рођена сам 69. године у малом и напуштеном месту у Александрији и то је све чега се сећам. Мајка ми је била добро упозната у медицину али је умрла на мом рођењу, што је сломило мог оца. Не смета ми и не осуђујем га због онога што је урадио, шта више пружио ми је бољи живот. Нисам гладна и имам кров над главом, то ми је довољно. Град је као град био прелеп, мислим да сам то једино и волела. Са развијеном културом и огромним светионик остављао је и житеље тог места без даха, камоли посетиоце. Када сам први пут стигла на двор, људи су били милостиви према мени, јер је моја баба, од које је моја мама научила све што је знала, радила на двору као фараонов лекар. Нисмо биле у баш најбољим односима јер мислим да ме кривила за смрт њене ћерке, али знала је како су се понашали према робовима у то време па је ипак покушала да ми олакша. Како сам постојала старија, углавном се од мене тражило да поспремам за Клеопатриним млађим братом, Птолемејем ХIII. Ситнице попут сређивање његових одаја и донешења хране. То је био мој посао од његовог рођења, тако да сам за време његове одукације и ја научила по које ствари. Био је крајње пријатељски и настројен према мени, па није ни било чудо што је и сама Клеопатра заинтересовала за мене. Након смрти њиховог оца, њих двоје су ступили у брак, јер Клеопатра није могла да влада сама. Због тога сам ја све чешће и чешће била виђена на двору, јер је Птолемеј стално тражио моје друштво. И са самом фараонком сам постајала све ближа, тако да сам добијала све бољу одећу и више хране. Све звучи поприлично океј, али оно што је остало изостављено из списа је то да је Клеопатра била заљубљена у мене. И то су сви знали. Сви су и знали да смо биле заједно. Није да је било забрањено, али људима је сметало. Како је неко попут ње могао да буде са неким као што сам ја? Какву би то слику о њој створило? Биле смо сигурно две године заједно, и убрзо њени саветници су почели да брину. Мислим да нико ван Египта није ни знао за ово, али унутар Египта, односно њени саветници су били спремни да учине све само да се ово што је постојало између нас прекине. Чак су и њеног брата, мог пријатеља, окренули против нас. Била сам свесна ситуације у којој се налазим, али Клеопатра ми је стално говорила како ће све средити и како нико не може против ње и њене воље. Ох, како је само погрешила. Након неколико месеци, њен брат је одлучио да протера Клеопатру. Биле смо једна поред друге у тренутку када се то дешавало, тако да је њена змија, уместо да угризе наше нападаче, случајно угризла мене. Нисам сигурна, али мислим да ме је мој нападач у тренутку напада, повукао ближе к њему јер је видео шта се дешава. Нисам знала шта се дешавало око мене, осећала сам само јак бол, али јасно сам чула њене речи. Рекла ми је да ћемо се опет срести једног дана и није лагала. Умрла сам у рукама особе које волим, нисам живела дуго, али последње три године су биле најлепше године мога живота. Легенда каже да смрт уједом змије обезбеђује бесмртност. Нисам била свесна тога, све док је нисам једног дана и сама угледала. Кроз све те године посматрала сам је, посматрала Египат и гледала шта се дешавало око мене, како је Птолемеј натерао да се свако спомињање мене кажњива смрћу, да се сви спици у којима са споменута избришу. Да се мој отац убије, да се моја баба убије, да се свако са ким сам била у сродству убије. И још увек не разумем зашто је то урадио, али није ни битно више. Ништа није ни било битно док сам имала њу поред себе, заувек.

Comments


bottom of page