Живот током Аграрне кризе у Риму

Када сам добила задатак од наставника историје, када и где бих желела да се родим и умрем у старом веку и како би мој живот изгледао, запитала сам се да ли бих уопште то и волела. Живот током старог века је био веома тежак и суров. Људи су се суочавали са ратовима, кризама и другим тешким ситуацијама. Покоравање великог дела Средоземља и стицање огромног богатства, унело је дубоке промене у римско друштво током 2. века пре н.е. Велике имовинске и друштвене разлике међу римским грађанима изазвале су кризу која ће врхунац достићи у грађанском рату. После дужег размишљања, одлучила сам да се у овом есеју ставим на место слободних сељака, дочарам време у коме су живели и потешкоће са којима су се суочавали.

Рођена сам 155. године пре н.е. у малом селу крај Рима. Отац ми је продавац жита, а мама домаћица. Имам два старија брата и млађу сестру. Док браћа свакодневно помажу оцу продајући жито, сестра и ја заједно са мајком обављамо кућне послове.

Мој отац је наследио од свог деде земљиште које је било веома плодно, због чега је био познат широм Рима. Иако није био крупни земљопоседник, лепо смо живели од продаје жита, све до тренутка када су отац и браћа кренули да одлазе у ратове. За време њиховог одсуства наше имање је почело да пропада, јер тата није могао да приушти робове који би могли да раде на њему. Сиромашење малих земљопоседника, међу њима и мог оца, искористили су крупни земљопоседници како би увећали своја имања. Тако је и дошло до стварања латифундија.

Једном приликом наше село посетио је велики народни трибун Тиберије Грах. Била сам очарана његовим понашањем и говором који је одржао пред читавим селом. Видевши беду и немаштину у којој живимо док велики земљопоседници уживају, чврсто је решио да се бори против њих и обнови слој ситних земљорадника. Након његовог говора, пришла сам му и захвалила му се на жељи да нам помогне. Обећала сам му да ћу охрабривати село и покушати да му помогнем колико је то у мојој моћи. Његов предлог да се вишак земље подели на мање парцеле и уступи пролетерима усвојен је у народној скупштини, али је наишао на велико противљење Сената. Због тога сам се плашила да ће му неко наудити, а да ја после нећу никако моћи сама да помогнем нашој ситуацији, јер жене нису имале никакав утицај на државне послове.

Наредне дане провели смо у страху и ишчекивању вести о Тиберију. Једне ноћи сањала сам да су га убили у уличним нередима и да смо били присиљени да се преселимо у град и тамо започнемо нов живот. Нажалост, тај сан је постао јава.

Неколико година касније, након продаје имања и одласка из села, моја породица се тешким радом опоравила од кризе. Убрзо су ме моји родитељи удали за једног римског трговца са којим имам двоје деце. Упркос великим потешкоћама, наш живот се наставио, али смо жељно ишчекивали да се положај сељака у Риму коначно побољша и изједначи са животом великопоседника.

#Рим