Горак укус суза и поглед у плаво небо које је обећавало

Временски период о ком сам изабрала да причам обухвата период од јачања Атине (Атинског поморског савеза) када је преузела сву власт у своје руке и наредни период тешких и мучних ратова - Пелопонски ратови. Често изузимамо становништво када говоримо о ратовима, а у ствари нисмо ни свесни колико је оно тек патило за својим најближима који су у великој мери гинули у ратовима. За време само првог рата Атина је изгубила четвртину свог становништва, а жртве су биле небројано веће после њеног пораза и надмоћи Спарте. Рад говори о животу једног атинског грађанина, породичног човека који је само један од примера људи који су после повратка из рата изгубили све, али оно што је најтеже јесте што су губили и своје најближе. Античка Грчка се сматра колевком Западне цивилизације и цивилизацијом са према већини процена најзначанијим доприносом у историји човечанства. Грчка цивилизација је дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима живота. ''Тренутак ћутања, ништа више нисам чуо, последње чега се сећам јесте горак укус суза и поглед у плаво небо које је обећавало. Зовем се Теофил, рођен сам 454. п.н.е. а умро сам 405. године п.н.е. Рођен сам у Атини, граду који је у то време био центар свих дешавања на Балканском полуострву и блиском истоку. Увелико је Атина, у јеку мог рођења, јачала да би после, са мојих непуних двадесет година, наследио низ ратова којима се није знало за крај. Живео сам у породици која је била на добром гласу, имао сам брата близанца али се од мене увек више очекивало. Волео сам да читам, волео сам књижевност. Отац ми је био угледан грађанин и био је један од чланова аеропага, који је доласком Периклеа на власт, изгубио већину својих надлежности. Такође ме је увек учио да је најбитније да после њега остане неко ко ће да одржава имање. Мој отац је био поседник парцеле винограда, једног од највећих у граду. Од њега сам учио све битне ствари, знао сам оно што сам смео да знам, а и оно о чему сам морао да ћутим. Касније сам постао власник исте те парцеле винограда и остао да је одржавам. Венчао сам се и добио једно дете, сина који ми је био све. Често ми је тражио да идемо у позориште. Гледао бих тако глумце на сцени и слушао шта причају и убрзо затим сам се и ја нашао на њој. Ускоро су почели сукоби у држави, демонстрације које су се одржавале све чешће. Знао сам да ће бити рата и припремао сам се. Сакрили смо сина, жена је стрепела. Одвели су велики број људи, међу њима сам био и ја. Обучавали су нас, није било лако. Преживела је неколицина, преживели су они који су имали за шта и за кога да живе, тако сам се вратио и ја. Затекао сам празну кућу, винограда као да никада није ни било, војници су журно ишли ка граду, а мени је само један сељак рекао '' жао ми је''. Време је пролазило брзо и немилосрдно и са њим постајао сам све очајнији али сам то покушавао да сакријем од своје породице, уведени су убрзо порези за које нисам имао новца да измирим па смо остали без готово целе имовине. Друге године рата у Атини избила је епидемија куге од немаштине и глади. Завладала крајем, харала је и односила је на хиљаде живота. Тада су отишли људи које сам волео, за које сам се борио, због којих сам пуцао, убијао. То је било најтежих годину дана и за мене и за цео град. Спартанци ни мало нису очајавали. Иза себе су оставили рушевине и велику бол. После пар година, стабилизовали смо се, ја сам се доста повукао у себе, и обећао сам да ћу им, када се опет буде указала прилика, вратим истом јачином. Тако је и било и 405. п.н.е. био сам један од учесника у поморској бици код реке Егоспотаме и као што сам обећао себи и мојим највољенијима, пао сам као частан војник са заставом и пушком на грудима бранећи своју реч и знајући за шта и за кога се борим-за свог сина и своју жену, волео сам их и живео сам за њих и сањао и борио се за њих као да су и даље ту. А знао сам да ћу када будем пао, наместити онај исти осмех који сам имао када су они били са мном. Тренутак ћутања, ништа више нисам чуо, последње чега се сећам јесте горак укус суза и поглед у плаво небо које је обећавало."

#Атина #Спарта #рат