Алкибијадова битка и смрт

Античка Атина која је богата несвакидашњом историјим постаје једна од главних сила. Уз помоћ Алкибијада, историја Атине постаје пуна немира и славе. Зовем се Елена Јанакис и рођена сам у Атини 431.године п.н.е, исте године када започиње један од највећих ратова старог века, Пелепонески рат. Живела сам у покрајини Атине са својом породицом. Моје одрастање је било јако бурно. Мој отац Зоранис и стриц Алкибијад били су једни од најпознатијих војсковођа које су ратовале на страни Атине. У раним годинама свог живота изгубила сам оца, а Алкибијад постаје мој ослонац и подршка. Пролазила је година за годином и сада, након свега имам жељу да напишем истину о мом стрицу Алкибијаду. Био је искусан војсковођа који је ратовао на разним противничким странама. Долазио је у сукобе са многим владарима и војсковођама и то ће га коштати живота. Слушала сам приче историчара о Алкибијаду и мој поглед на свет и на мог вољеног стрица се мењао. Истина представља најбитнију ствар која може све да разреши. Никада нисам веровала да ћу ово рећи, али понекад сам пожелела да нисам упознала Алкибијада. Учестовао је у најсуровијим биткама, али највећу битку је водио против самог себе због жеље за славом. Није марио за друге људе, само му је било стало до славе, победе и наравно да у свему буде први. Као што сам већ рекла, након смрти мога оца, Алкибијад постаје мој ослонац и подршка, али све се 415.године п.н.е. изненадно мења. Одлази у Сицилијанску експидицију и тада остајем сама, без икога. Алкибијада дуго није било и одлучила сам да одем, да напустим све. Заувек. Наставила сам живот без ичије помоћи, као највећи ратник. Тако ме је отац учио : " Живи достојанствено и не зависи ни од кога, буди своја. " Све време док је мој стриц био у ратним походима, слао ми је писма јер је желео да провери како сам. Пролазе године, а Алкибијад не зна шта се догађа са мном. 407.године п.н.е. се враћа у Атину и сви га дочекују као хероја, највећег победника. Очекивао је да ћу га дочекати раширених руку, али затиче празну кућу и писмо на столу. Писало је : "Стриче, желим да ти се захвалим што си био уз мене кад ми је отац умро, али морам да ти саопштим нешто. Отишао си и оставио ме, саму, без икога. Отишао си у потрагу за славом јер теби је само стало до себе и до положаја у друштву. Крајем 415.године п.н.е. сам одлучила да одем и да напустим све. Заувек. Желим да схватиш да си погрешио. Водиш највећу битку у свом животу. Битку против самог себе. Немој да ме тражиш јер сам сад срећна и нисам сама. Живим достојанствено, баш као што ме је мој покојни отац учио. Желим ти срећу у потрази за славом јер ти се никада нећеш зауставити." Елена Алкибијад сав уплакан држи писмо и говори: "Зашто ? Зашто ? Зашто сам испао тако лош човек ? Изгубио сам братаницу. Због чега? Јер сам био жељан славе и победе која је пролазна. Шта да радим сад, где да је нађем? "Скрхкан болом, пада у очај. Нижу се дани, а о Алкибијаду ни трага ни гласа. Кружиле су приче да је отишао у потрагу за мном. 405.године п.н.е сав очајан, уморан од живота и потраге за мном покушава да се убије, али једва сам га спасила. Схватио је да сам опет ту и схватио је да за срећу није потребна слава већ искрена љубав и пажња. Молио ме је за опроштај, а ја, после толико година, сва скрхкана од бола,пуна беса, сам оклевала. Вратила сам се у Атину заједно са Алкибијадом. 404.године п.н.е. сам се удала за Алкибијадовог најпознатијег војсковођу и полако сам опраштала стрицу, али срећа никада не траје дуго. Исте године кад сам се удала, Алкибијадов највећи противник, Лисандар, шаље војску и која убија Алкибијада. Заједно са Тимандром сам организовала сахрану. Пар месеци након смрти свог стрица сам пронашла његов дневник. Седим, читам и коначно сазнајем праву истину о мом драгом стрицу Алкибијаду. Колико год да је тежио ка слави, желео је да помогне свима. Стриче, сада након твоје смрти желим да ти се захвалим за све и да ти опраштам што си ме оставио препуштену самој себи. Хвала ти за све. Почивај у миру. Историчари проналазе списе Елене Јанакис о Алкибијаду и постају саставни део историјске књиге о Атини и њеним војсковођама. О Елени се није знало много, сем да је умрла 384.године п.н.е. у Атини.

#Алкибијад #Атина