Цезарова смрт

1. Чин Зовем се Немања Граховац и рођен сам 81. године у граду Алезија (Галија) као члан племена Арвернија. У том граду био сам познат као један од већих земљопоседника, лично сам познавао Верцингеторикса, вођу племена којег сам ја био члан. И ако и сам схватам да је сада све то изгубљено имам жељу ово да напишем, пре него што свој живот жртвујем за освету! Као мали слушао сам приче старијих како негде на југу постоји савршена држава, држава у којој су владали закони и држава за коју ни сам нисам могао да верујем да може да буде толико савршена колико су људи причали. У 22. години сам се оженио за ћерку највећег земљопоседника у Алезији, искрено сам је волео и никако не могу да је преболим. Можба ћу баш због ње жртвовати живот за освету, али и због њега, сина који је тада имао само 6 година, тада када су га Римљани брутално убили. Он је рођен 58. године п. н. е. на дан када сам био најсрећнији због његовог рођења али и узрујан због тога што сам на тај дан чуо вест о томе да су Римљани почели опсаду на Галију. Пролазила је година за годином, а ја сам добијао само лоше вести, вести о томе како је Галија полако падала. Нисам ни сам знао шта да радим, да ли да побегнем и спасим жену и дете и тако укаљам част или да останем и да се борим до краја. Све већи притисак је био на мени зато што су се Римљани приближавали Алезији све више и више. Одлучио сам да останем па сам и самим тим почео да улажем велики део свог богатства у војску Алезије. Сећам се те 52. године као јуче да је било. Римљани су почели са опсадом а ја сам био у првим редовима одбране, спреман да жртвујем све за жену и сина. Битка је почела, почели смо да губимо велики број војника, гледао сам своју браћу како страдају за Галију и галска племена. После сат времена добио сам вест да су Римљани потукли нашу одбрану на северу и да су ушли у град, почео сам да трчим ка северу зато што је и моја кућа била тамо, тамо су се налазили мој син и моја жена. Улетео сам у кућу и тамо затекао два легионара како су излазила из исте. Одмах сам их убио у ушао унутра. Ту сцену нећу заборавити никада у животу, мој син прекривен крвљу у рукама моје жене. Подигао сам их и осетио сам ту неку празнину, нисам знао шта тада да учиним. Умрли су у патњи, та патња ме тера да учиним оно што планирам. Римљани су победили, унилштили су читав град и наставили са освајањем Галије. Верцингеторикс је покренуо устанак који је убрзо погом угушен, није било више наде за слободну Галију, једино што сам тада желео је била Цезарова смрт. Цезар је 50. године п. н. е. кренуо ка Риму а ја сам покупио своје богатство и инфилтрирао сам се у њихове редове. Борио сам се за Цезара од 49. године п. н. е. све до 45. године п. н. е. како бих задобио његово поверење. Почео сам да финансирам Марка Јунија Брута како би он убио Цезара лично. Данас када ово пишем је 14. март 44. године п. н. е. и надам се да ће сутра Цезар страдати. Ове списе ћу оставити да их неки историчар доврши ако план не успе и ако сутра уместо Цезара убију мене. 2. Чин Цезар је мртвар, осетио сам тај неки осећај да сам нешто постигао у животу и никада нисам био срећнији, дозволио сам да ме мжња контролише. Завршио сам са писањем овог списа, све је готово. 3. Чин (написан од стране историчара) Јуче 17. марта 44. године п. н. е. је убијен Немања Граховац, један од чланова Цезаровог режима. Убиство је наручио Марко Јуније Брут. Убијен је у 37. години живота.

#Цезар #Гали