Неписмена жена која је имала моћ да управља државом

Родила се као Љубица Вукомановић. Потицала је из села Срезојевица и била је најлепша међу девојкама. Сви су желели да се ожене са њом, али она није желела. Један сусрет на реци Дичини био је довољан да одреди њену судбину. Претпостављам да знате о коме је реч. То је кнегиња Љубица. Постоји много разлога зашто бих волела да проживим њен живот.

Док је била мала, Турчин је њеној мајци прорекао да ће бити удата за моћног владара. Била је домаћица, а кад је требало понашала се као мушкарац. Када се удала за Милоша, дужност јој је била да служи њега, децу и друге госте. Понекад би села за сто, али би прво пољубила Милошеву руку и дала му чашу ракије. За појасом је увек носила два мала пиштоља, а када је постала кнегиња облачила је грађанску униформу. Била је отмена и скромна. Човека кога је видела на Дичини, волела је до краја живота. Једино што није могла да поднесе су била његова бројна неверства. Причало се да, када је чула за љубавницу Петрију, је то доживела као свој пораз и да ју је убила пиштољем уз речи „Пиштољ јес` Милошев, али је рука Љубичина!“. Тиме је само доказала своју љубав и приврженост мужу, а од Милошевог гнева, спасило ју је то што је била трудна.

Највише ме је привукла њена особина, а то је оданост Србији и утицај који је имала на Милоша. Охрабљивала је Милоша и војнике да крену у битку речима: „Кецеље женске пашите, па ми жене да идемо да се бијемо!“. Имала је јаку личност јер га је саветовала, бодрила, али је и постављала границу иза које се не иде. Док је он ратовао, она је ишла по бојном пољу и неговала је рањенике. Често је противуречила Милошу, који није много марио за књижевнике, али она их је окупљала и помагала им. Иако је била неписмена, водила је рачуна о образовању и васпитању како своје деце тако и нације. Срби су је звали Велика госпођа.

Али, Велика госпођа, као и друге жене, била је погубна за мушкарца који је због ње изгубио власт и главу. Тако је и она сковала заверу против мужа, која је довела до његовог пада са власти и прогонства. Када је увидела грешку било је касно. Протерана је са сином из Србије и умрла је у Бечу.

Зашто сам од свих личности изабрала баш њен живот да проживим? Зато што бих желела да осетим на тренутак како је то кад једна необразована и неписмена жена има такву моћ да управља породицом и државом. Да буде поштована и вољена у целом народу. Да се памте њене речи, покрети дела и да се њено име изговара са поштовањем. Није мала ствар у једној земљи, где се зна ко је глава породице и државе, бити Велика госпођа. А то бих ја волела.

#кнегињаЉубица