Где год да је био народ га је волео а власт је редовно имала главобољу када нису на његовој страни

Ђузепе Гарибалди рођен је 04.07.1807 у Ници. У младости је био морнар док је служио војску у морнарици Краљевине Сардиније и Пијемонта. И баш тада, за време служења војног рока (1833-1834) пао је под утицај италијанског представника национализма, Ђузепеа Мацинија, и постао члан друштва млада Италија. Након неуспеле оружане побуне у Савоји 1834 осуђен је на смрт. Међутим, побегао је у Америку и тамо кренуо да се бори за независност тек основане републике Рио Гранде До Сул која је хтела да се одвоји од тадашњег бразилског царства. Недуго после тога учествовао је и у уругвајско-аргентинском рату на страни Уругваја и одмах после тога постао је капетан уругвајске морнарице. Није прошло много времена и Гарибалди је именован за новог команданта Италијанске легије у Монтевидеу. И у том периоду живота је доживео можда највећу славу. У домовину се вратио 1848. Године да би се борио за независност,против Аустрије. Ти походи су му у Италији донели статус великог борца,јер победио је у бици против Аустријанаца код Милана и против Француза код Рима 1849. Међутим исте те године је био натеран на повлачење кроз средишњу Италију и за време повлачења жена му је погинула. После пада римске републике запутио се у Венецију. Али монархисти су га ухапсили и прогнали из Италије. Тражио је уточиште по Северној Африци па онда у САД а и у Перуу. Године 1854 је коначно могао да се врати у своју вољену Италију. Није он био неко ко ће тако лако одустати од своје идеологије и неће пустити да се све оно за шта се борио тако лако пропадне. Већ 1859 је помогао Пијемонту у рату са Аустријом и у мају следеће године је иѕвео свој највећи подухват,освајање Сицилије и Напуља. Овог пута и није баш имао подршку краља и владе,али ипак је то извео. Премијер Камило Кавур и краљ Виторио Емануеле били су спремни да му помогну по цену да поход буде успешан. 6. Маја је ушао на Сицилију а већ 11. Маја је себе прогласио за диктатора Сицилије. Након освајања Сицилије, 07.09.160 је ушао у Напуљ. Тада је увео одређене реформе и поделио земљу сељацима и уместо да прогласи републику препустио је власт монархистима. Његова војска је била распуштена а он је удаљен на острво Капрера. Али као што се очекивало,није Гарибалди клонуо духом и у року од 1862-1867 године је успео да у неколико наврата скине папу с власти али сваки пут је био ухваћен. Последњи поход у ком је учествовао је био француско-пруски рат када је са своја два сина подржавао нову Француску републику. Вратио се у Рим 1871. године разочарајући се политиком и прогласећи се за социјалисту. 1882. Године је преминуо на острву Капрера у својој 75. Години живота.

Зашто баш Гарибалди? Зато што је био рођени лидер, једноставно је знао много боље да окупи масу од премијера и краља. Колико луди морате бити да, када вас протерају из родне земље одете на други континент и наставите да се борите? Јендом је бежао а два пута су га терали из Италије, али није он био неко ко ће лако одустати. Увек се враћао још јачи са новим ентузијазмом. Где год да је био народ га је волео а власт је редовно имала главобољу када нису на његовој страни. Живео је да би другима било боље. Да није било њега, ко зна да ли би дошло до уједињења Италије. Једноставно,био је јунак два света.

#Гарибалди