Удата за своје краљевство

Краљица Елизабета I Тјудор (1558-1603) У детињству је стекла на двору веома квалитетно образовање, што је чинило најобразованијом женом своје генерације, а касније и једном од најобразованијих владара 16. века. Говорила је енглески, француски, италијански, шпански, грчки и латински језик.

Након бројних непријатности и компликованих породичних односа, Елизабета наслеђује круну у својој 25. години, 1559. Чим је дошла на власт, суочила се са верским проблемима. Увела је протестантизам као једину закониту религију, пошто је и сама била протестанткиња, а раскинула је односе са католичком црквом које је њена претходница успоставила. Није била присталица силе и кажњавања и била је релативно толерантна у вези вере Енглеза, али успела је да одржи друштвену стабилност. Због верских разлога, против Елизабете се дижу побуне предвођене њеном рођаком Мери Стјуарт. Убрзо, шпански краљ напада Енглеску, али захваљујући Елизабетиној сналажљивости и снажном вођству, каo и мотивационом говору упућеном британским трупама, шпанска Армада бива поражена. Победа је приписана Елизабети лично. ,,Знам да имам тело слабе и нежне жене, али зато имам срце и стомак краља, и то краља Енглескe“ , каже она и доказује да је и више него способна да влада, упркос чињеници да је жена.

После тријумфа над Шпанијом, Елизабетина популарност нагло расте. Проблеме у народу решава лично, чак и у разговору са грађанима. Због тога је била изузетно вољена краљица. У току њене владавине, Франсис Дрејк је постао први Енглез који је опловио земљу, почела је колонизација, а освојена територија на подручју Северне Америке названа је Вирџинија, по ,,Краљици Девици”. Подстицао се развој школства. Отварале су се нове школе, штампарије и људи су почели да се интересују за књижевност, те долази до наглог културног процвата. То је било доба Шекспира, који је допринео популаризацији позоришта. Песници су писали сонете, музичари стварали нове врсте дела, сликари израђивали краљичине портрете...

Осим што је била веома способaн и цењен владар, била је и необична појава. Богиње су јој уништиле лице, па га је касније прекривала белим смесама. Рано је изгубила косу, па је увек носила црвену перику. Носила је веома китњасте хаљине са много накита, управо да би одвукла пажњу са свог лица.

Елизабета се није удавала. Разлог није познат, али постоје многе теорије. Највероватније није хтела да јој муж преотме моћ и пољуља статус владарке. Тако ствара култ девичанства и уметници је чешће приказују као богињу него као обичну жену.

Услед губитка блиских пријатеља, пада у депресију и убрзо умире у палати Ричмонд, у својој 69. години, након 44 године на трону.

Данас представља инспирацију многих уметника и посвећена су јој филмска остварења од којих су најпознатија ,,Elizabeth” из 1998 и ,,Elizabeth: The Golden Age” из 2007. Године.

,,Краљица девица”, ,,Добра краљица Бес”. Једна од најмоћнијих жена у историји, инспирација многих уметника чак и данас, жена која је у свету у коме су владали мушкарци успела да се избори за себе и свој народ, жена чија владавина остаје запамћена као Златно доба или Елизабетанска ера, једна од десет најславнијих Британаца. Пред крај живота рекла је: ,,Славом своје круне сматрам то што сам владала окружена вашом љубављу“. Посвећеност и изузетно брижан однос према народу огледа се у томе што је често говорила како је ,,удата за своје краљевство“ , а поданике сматрала за ,,своје мужеве“. На портретима је приказана млађом и лепшом него што је заправо била, а њене врлине су истицане као пример какав би владар требало да буде. Својом дугогодишњом владавином је успоставила стабилност државе, а својом оштроумношћу и памећу успела је да се избори са свим политичким и религијским проблемима, да остане на власти и да докаже да је жена способна да влада. Била је писац и песник и подржавала је процват књижевности, науке и филозофије.

#Елизабета