top of page

Мирољубива реформаторка на царском престолу

  • Јана Пејић (III-3)
  • May 27, 2015
  • 2 min read

Био ми је веома тежак задатак да изаберем чији бих живот проживела, толико различитих научника, принцеза, краљева и наравно реформатора који су оставили траг у историји па самим тим и у нашим уџбеницима. После присећања прошлих лекција, сетила сам се династије Романов, једне од најпознатијих и најтрагичнијих династија за време постојања Руске Империје.

Владарка која се, по мом укусу, издвојила је Јелисавета I Петровна. О њој нисмо много учили и говорили на часу нажалост, јер сматрам да је и она оставила велики траг на Царску Русију својом владавином. Као разлог зашто сам баш њу изабрала је заслужан документарац који сам гледала о породици Романов. Јелисавету сам изабрала јер за мене симболизује јаку жену и владарку која није желела да дозволи да било шта утиче на њену владавину, што је било веома тешко у то време, јер су жене биле сматране за неинтелигентна и неспособна створења.

Јелисавета је још од своје младости показивала висок ниво интелигенције, али њено образовање је било запостављено, пошто отац није имао времена да јој се посвети. Она је упркос препрекама, које је морала да преброди, научила француски језик, а касније се упознала и са основама немачког, италијанског и шведског језика.

Сматра се краљицом која је оживела доб просветитељства у Русији, која је помогла да се оснује чувени и први Универзитет Ломоносов у Москви и омогућила свима приступ образовању. Онда је 1747. године основала Академију наука у Санкт Петербургу, а 1756.године прво јавно позориште такође у Санкт Петербургу. За време њене владавине изграђен је и Зимски дворац, тадашња службена резиденција и један од најзначајнијих споменика руске барокне архитектуре. Значајне реформе је спровела и на пољу политике отпуштајући све немце са њихових положаја у влади, који су остали после владавине Ане Ивановне и Ане Леополдовне. Такође је и заменила широкораспрострањени немачки језик племства са француским језиком. Оно што ме је највише фасцинирало код Јелисавете и чиме бих желела да завршим овај есеј јесте, да она није веровала у смртну казну и за време њене владавине од 20 година ниједна особа није била погубљена.

Била је и остала упамћена не као сурова владарка већ као мирољубиви реформатор и баш због тога бих волела да проживим живот Јелисавете I Петровне.

Comments


bottom of page