Краљица Викторија

“Неки људи се рађају сретнији од других. Тако је било и са мном, али као дете била сам уверена управо у супротно. Која млада девојка не машта о томе да одраста као принцеза? Али неке палате нису онакве каквима их замишљате, чак и палата може бити затвор.” Када сам први пут прочитала ове речи, била сам заиста очарана снагом којом одишу. Натерале су ме да погледам свет из друге перспективе и запитам се шта заиста та круна која сија на глави, сем гламура и раскоша доноси? Ове речи краљице Викторије Хановерске навеле су ме да се запитам шта натера неког толико младог као што је она била када је ступила на трон, само осамнаест година, да их изговори. Била је беба када је њен отац преминуо, њена мајка и мајчин лични секретар, сер Џон Конрој су осмислили “Кенсинктонска правила“ која су била попут хладних окова на њеним зглобовима. У списима је забележено да јој је било десет година када је на часу историје као млада принцеза сазнала да ће постати краљица, велики притисак за неког толико младог зар не мислите? Међутим њена дадиља каже да је само рекла “Бићу добро“, као да је знала колико ће уистину узбудљив живот проживети. На почетку владавине сигурно се осећала усамљено, замислите да имате осамнаест година, а животи неколико милиона људи су у вашим рукама, док сви чекају на вашу грешку, јер људска је одувек најдража занимација била критиковање. Сигурно јој је било тешко да схвати на кога може да се истински ослони, а ко је заслепљен одсјајем дијаманата на њеној глави. У лорду Мелбурну убрзо је пронашла саветника, верујући му слепо, но и њему је било потребно одређено време како би ставио њене интересе испред својих. Једина особа за коју је била сигурна да ће је ухватити, ако падне био је принц Алберт, њен будући муж. Прича о Алберту и Викторији је омиљена љубавна прица међу Енглезима, можда управо због тога што је у њој, за разлику од осталих оновременских прича, постојала љубав. Краљица Викторије је веома брзо овладала правилима игре и постала најуспешнији монарх Уједњињеног краљевства и Ирске икада. Она није била излована у својој Бакингемској палати окружена гламуром и правећи се да не види муке обичног народа, шта више она је свој живот посветила побољшању њиховог. „Моја мајка никада ми није објаснила зашто неко мора пробати моју храну, зашто не могу ићи у школу с другом децом или читати популарне књиге.“ Из ових њених речи јасно можемо да видимо да још као девојчица није делила људе на основу чињенице ком слоју припадају. Убрзо по доласку на трон одлучила је да пропутује по својој земљи не би ли видела какве животе живе, након тог путовања она и принц Алберт су одлучили да побољшају услове у којима радници живе, што је значајно допринело Индустријској револуцији. Након што је покушан атентат на њу, принц Алберт је био спреман да жртвује свој живот ради ње, њих двоје су поштедели живот младићу који је покушао да почини атентан рекавши да је „неурачуњив“. Треба бити свестан чињенице да у то време казна за покушај атентата на монарха је била свакако смртна. Уочи свог венчања, отишла је сама у Краљевску капелу и разговарала са радницима, што је за то време било незамисливо. Она и принц Алберт направили су Велику изложбу 1851. у циљу показивања великог индустријског напретка Енглеске, чиме су још једном доказали да су интересе своје државе стављали увек на прво место.

Након смрти свог мужа, до краја живота је носила црнину и добила надимак „ Удовица из Винзора“, с обзиром да је све више времена проводила у самоћи. Но то је није спречило да настави да брине о свом народу. 1867. даје право гласа свим становницима градова, а 1884. се то право односи и на сеоске раднике. Викторијина владавина је у Британији успоставила концепт “породицне монархије” са којом је средња класа могла да се поистовети. Постала је и прва краљица Индије, но успеси при ширењу територије које је постизала није оно чему се дивим овој владарки. Ширење краљевства се већ дешавало у историји. Велике војсковође држале су пола света под својом „ногом“, али ретко ко је показивао људскост и саосећање. Имала је све што је могла да пожели, и новац и слуге и гламур, али је у сваком тренутку била свестна свог народа и њихових потреба, што се раније у историји није виђало. Када имаш све најлакше је зажмурети и правити се да не видиш муке других, јер зашто и би када тебе не дотичу? Била је свестна чињенице да та круна на њеној глави има двоструку симболику, да је срећна што управо она може да ужива у свим благодетима двора, али да у сваком тренутку зна да су животи милиона људи у њеним рукама и да не сме да их изневери, што и није урадила.

#краљица #Викторија