Устав

“Ја сам устав, највећи правни акт једне државе и као такав моја улога је да делим правду: држављанима гарантујем равноправност, преступницима дајем казне, а то радим тако што ограничавам владавину Једног човека. Састојим се из закона и неки би рекли да сам окрутан због тога што их примењујем без изузетака на сваком, али моја намера није да будем окрутан. Ја служим народу и мој посао је очување мира у држави. Проблем настаје када тај Један човек, који тврди да је Божји потомак/заступник одлучи да му се више не свиђам. Тада он сазове скупштину која мора да се сложи на све измене или чак на нове законе које је дрзнуо да уведе! Замислите само законе које сам морао да трпим током историје, постављене од стране лудака, а за које сам ја окривљен. Уводили су цензуру штампе, смањивање броја гласача, у Великој Британили су забранили људима да умру у парламенту, у Француској свиња није смела да се зове Наполеон... и многи други због којих ме исмевају и презиру током година. Најгора ствар која може да се деси једном уставу је то да га прогласе неважећим! Имам пример из 1835. године. Први српки устав, написан од стране Димитрија Давидовића. Моја улога тада била је да обуздам апсолутистичку владавину Милоша Обреновића. То сам и радио читавих 55 дана! Тада су се умешале Русија и Турска, које ме до тада нису познавале, и одлучиле су да им се не свиђам. Смењен сам и допуњен 1838. године. Мало пре тога, 1789. Француска револуција. Људи су се побунили против краља јер су желели мене. Више од 4000 људи је прогутала гиљотина да бих ја био установљен. Да би 1804. Један човек згазио по свему томе и почео са доношењем законика који је завршио 1810. године назвавши га по себи!

Годинама сам водио битке, дебате и ратове са владарима, али увек сам губио јер у мом уводном делу, преамбули, стоји да је владар Божји потомак, а с тим не могу да се изборим. Али ја то нисам увео, ја сам само допуњен. Можете замислити моју срећу када је 1830. године у Француској народна скупштина добила већа права, а из преамбуле измењено ово наказно правило. Мада ни то није дуго потрајало јер на власт долази још један Наполеон који одузима сва новостечена права скупштини. Немојте погрешно да ме схватите, народну скупштину не волим ништа више него владаре али та уплашена руља је ипак последњи мач народа у борби против апсолутизма, а ја служим народу. Срећа би била када би та хипнотисана маса устала да се бори против владара као што ја радим већ годинама. Мој начин борбе је ћутање, јер бедан устав је бољи него никакав устав. Њихова борба је револуција јер без обзира колико је владар јак сам не може да покори свет. Поред ових лоших краљева, сусретао сам се и са многим добрим. Ту могу да издвојим Хановере: Вилијама IV и Викторију. Они јесу мењали моје законе, али на боље и на већу корист народа. Вилијам IV укида ропство, а Викторија јавно погубљење у Енглеској.

Након свих револуција и борби, владари су пали, а ја сам остао да чувам народ у данашњим републикама, исто као што сам бившим монархијама, јер је то моја дужност још од 1787.” *1787. - у САД-у донесен први устав у модерном смислу.