Судбина без потписа
- Јована Јовановић (III- 2)
- May 31, 2015
- 1 min read
јануар 1804. год.
Узвишени конзуле Француске,
усуђујем се да Вам напишем ово писмо, само зато што сам ја једина особа која може да Вам саопшти завршетак Вашег живота и већ славне владавине. Сигуран сам да ћете хтети да га поцепате одмах, овога трена, можда га и нећете до краја прочитати јер сте то учинили, а можда га нећете ни у опште добити, али рећи ћу Вам.
Водићете велике битке, највеће икада у дотадашњој историји, видећете многа копна, мора, немилосрдне суше, завејане путеве, драгоцености и лепоту у изобиљу и крв до колена. Извојеваћете највеће победе, али и ужасне поразе као и онај највећи - самоћу. Бићете толико славни , да ће многи само при помисли на Вас почети да се диве, а други ће уздахнути над Вашом злом судбином. Протериваће Вас, али ћете успети да се вратите, али..... не радујте се превише, нећете задуго бити владар, изгнаће вас али сада заувек. Бићете сами, болесни, у беди и на тако далеком месту с ког ћете можда једино видети јарболе бродова на хоризонту.
Вероватно ћете после овог можда и хтети да промените своје планове, али не чините то, јер нећете доживети све горе наведено. То је сигурно боље за Вас - умрећете у богатству и сјају, али без вечне славе. Можда ће убрзо хтети и да Вас убију, а ви то нећете моћи да спречите.
Али упамти, наредне генерације памте успехе великих људи и препричавају њихове животе, ипак најважније је оно што остане након нас, ма колике жртве морале да се поднесу.
П.С. Историја говори само о онима који су били смели.
コメント