Кад се Срби реше

1803. година, Збор у Орашцу:

“Кад смо се заклињали да један другога изневерити нећемо, коса ми је на глави, чини ми се, дупке стајала, чињаше ми се да сам окрилатио, и да нећу већ више ногама по земљи ходати, него да ћу од тада почети летети; чињаше ми се као да је сам Бог међу нас сишао и да већ тај Турчин, ни у Шаму, обдржати се и опстати не може, овако је осећање, у дивљаштву моме, тада мном овладало било.”

Ово су речи једног од учесника збора, Вулета Илића, после једне од главних припрема за Први Српски Устанак.

Читајући ову мисао, замишљам догађај. Карађорђе, висок, црн и прек човек, сособан да улије страх самим погледом, држи говор. Око њега ређају се јунаци, сваки спреман да се закуне у живот да ће се борити до задњег даха, да ће бити веран свом вођи и одан отаџбини. Покушавам да појмим колико су вере они морали имати једни у друге и у Карађорђа да би се упустили у тако неизвестан рат, знајући да могу погинути сваког тренутка. Остављали су породице и имања иза себе да би ишли у битке где су знали да ће бити бројчано и оружано надјачани, али то им није било битно. Ако се узме да је сваки човек из Орашца изашао са сличним мислима у глави као Вуле Илић, знао је да се не бори за славу и богатство. Неће се борити ни за себе, нити за неког моћног владара који жели да покори територије и народе. Полагали су живот за слободу и за свој народ. Србија је 400 година била у турским оковима, народ мучен, исцрпљен и жељан слободе и независности. Српски великодостојници, војводе, кнезови и чак хајдуци спремно и решено су прешли преко свих различитости и свађа, свесни да се боре за нешто што је веће од њих самих. И тако, док заједно јуришају на турске јарке, хоћу да верујем да су се осећали незаустављиво, као да вођени том титанском жељом могу да освоје свет. Та визија је било оно због чега су се састали и здружили, оно што их је враћало сваки пут кад су хтели да одустану, кад им се чинило да неће моћи даље.

Не могу да издвојим појединца о којем бих хтела да пишем, јер су сви они, тада у Орашцу, па касније кроз читав устанак, чинили једну нераздвојну целину. Волела бих да сам присуствовала том збору, да осетим ту енергију и тај дух који је испунио ваздух те вечери. Мирис пожртвованости и слоге. Ретко ко има прилику да доживи такве тренутке.

#Србија