Запамћен по великој храбрости и великим идеалима
- Aида Џанковић (III-1)
- May 31, 2015
- 2 min read
Вековима се међу нама јављају људи на које се угледамо и какви желимо да будемо, било да је у питању нека њихова способност, умеће или чак физички изглед. То су на први поглед обични људи, људи који својим трудом, радом и самопоуздањем пишу историју. Кад бих морала да изаберем једног од њих то би дефинитивно био Наполеон Бонапарта.
Завршио је Војну школу у којој није постигао значајан успех, али то га није спутало нити обесхрабрило да настави борбу против својих страхова како би остварио циљеве које је желео. Успео је да постане генерал и да се истакне у бици против Аустрије. Добио је шансу да се докаже и искористио је на најбољи могући начин. Већина људи вероватно мисли да је само имао срећу, али успешни људи знају да је срећа само један од многобројних фактора који обликују живот. Сви виде остварен циљ, али не и количину пожртвованости која је потребна да би се тај циљ остварио. Веома је важно да верујемо у себе и сматрам да је Наполеон веровао и да се пре свега ослањао на себе. Да је слушао ограничене људе никад не би постао цар, нити би управљао царством које је створио. Звучи немогуће, зар не? Створити нешто тако значајно и велико и задобити поштовање других. Све изгледа немогуће док се не оствари. Људи су толико навикли на свакодневну рутину да и не помишљају да покушају да остваре нешто више од задатог. Да прочитају више, науче више, да дају више, али сви непогрешиво желе да присвоје више но што им припада.
Након мира у Кампоформију, Наполеон жели више. Жели да крене у поход на Индију. Иако је спречен од стране Велике Британије, он је покушао. Грешке су важан део процеса, цео живот учимо, и кад направимо грешку важно је да из ње бар нешто научимо како не би била узалудна. Веома је важно да знамо и кад треба да се боримо, а кад да попустимо и да се повучемо, јер понекад морамо изгубити неку битку како бисмо добили рат. Међутим, Наполеонов поход на Русију је био кобан и коштао га је престола, након пораза у бици код Лајпцига 1813.године.
Иако је збачен са престола и послат на острво Елба, Наполеон ће остати запамћен по великој храбрости и великим идеалима које свако од нас треба да има. Сви смо људи, често погрешимо, посустанемо, паднемо, али није важно колико пута смо пали, све док после сваког пада устанемо и наставимо борбу са животом још јаче. И кад боље размислим, боље је да покушамо нешто велико, па да и паднемо велико, него да цео живот живимо попут већине и питамо се шта би било да смо заборавили на страх, ту илузију која нам не да мира. Док грешимо учимо, и свака грешка значи да смо све ближе циљу. И ништа није изгубљено, док сами не одустанемо. Наполеон Бонапарта ће остати заувек запамћен, као велики војсковођа који је неприкосновено ишао напред упркос струјама које су га упорно вукле назад.
Comments