Држава то сам ја!

Пробудило ме је тихо гребање мога слуге и ја га позвах да уђе. Промолио сам главу из свилене постељине и поглед ми паде на нови рококо дезен набраних застора. Леополд ме гледа уплашено. Ваше Височанство, да ли сте спремни за облачење? Размишљам у себи, поново почиње та бесумучна церемонија навлачења тешких крпица и сви моји дворани труде се да усаврше модни стил. Ја сам краљ, моја је власт апсолутна, ја волим да док полазим двораном огледала изгледам елегантно и свечано. Последњи пут када сам био у лову згазио сам случајно у крваву бару и ето нове моде. Цела Паришка елита сада носи црвене ципеле. Мода то сам ја! Позваћу Молијера да дође у Версај ја изведе нову представу. Мало сензације није на одмет. Свакако да поред тога морам да надгледам радове на фонтанама, обиђем свог слона, организујем скијање и трке паса. Тежак је живот нас краљева. Када све то завршим мораћу да позовем једну од својих метреса. Свакако да ће бити лепо да мало одморимо и прошетамо ходницима Версаја. Ово је дворац који је један од најграндиознијих. Мораћу да евентуално појачам војску, ипак је девет хиљада војника мало. Ток мисли прекиде ми доктор, схватих да ће управо да почне некакав непријатан и затегнут разговор, он се поклони и несигурно започе:

Ваше Височанство, дозволите да говорим ... одмахнух главом у знак одобравања,

Разговарали смо о вашем здрављу уважено превасходство, и знате како ....

Докторе, почните говорити, немам толико времена за расправу

На моје речи он посрамљено настави:

Зарад вашег бољег здравља, требало би да се ове године окупате.

Шта? То је најогавнији предлог! Ово је нечувено. Бес се распламса у мени, расположење се сроза. Нећу моћи чак ни да поједем чоколадни суфле, ово ми заиста није требало.

Добро- помислих, Ако је тако закажите ми купање за крај месеца.

Никада нисам веровао докторима, стално говоре како треба јести умерено, моја килажа је савршена. Један сам од најкрупнијих владара, јесте мало низак, али носим штикле. Од моје четврте године када сам постао краљ дезифинкујем кожу алкохолом, шта ми фали? Имам преко хиљаду перика и одела које нико не може да преброји, а он ми препоручује да се купам. Доктори!

Већ сам се уморио, Враћам се назад у одаје, нека моји дворани нешто раде, не могу само ја да размишљам о свим тим тешким пипљивим темама. Састанак ћу одржати из кревета. Чује се тиха музика, палата се полако буди. Ослушкујем кикот дворских дама, срамежљиво се клањају и окупљају око клавира, док Војвода од Вилероја кокетира са једном од њих и певуши познату мелодију. Хладно је, зима у Паризу је сурова, размишљам, док кроз прозор посматрам позлаћену ограду која опасава моју кућу, дом моје државе, а држава ... Држава то сам ја!

#ЛујXIV