Диенекес Спартанац

Рођен сам у старој Спарти око 510. Године пре нове ере.Бити дете у полису са оваквим васпитањем и моралним начелима ни у једном тренутку није било лако.Већ као седмогодишњи дечак послат сам у неку врсту касарне,која од сваког дечака прави човека.Формиране су агеле и све што се тамо учило је послушност и навикавање на разне потешкоће,например,физичко кажњавање и немање основних ствари као што су одећа и често храна.Међутим нико није могао рећи да постоје бољи војници од нас и сваке године васпитачи су постајали строжији и суровост је појачавана.Са својих 16 година имао сам испит зрелости који је био озбиљна прекретница у мом животу због прелаза у агелу у којој је био млађи краљев син звани Леонида.Иако је био чувен по вештинама и храбрости покушавао сам увек да му парирам.У 21 години започео сам војну службу као један од најбољих.

И после школовања био сам у добрим односима са Леонидом и 480. Године догодило се нешто што је претило да промени читав ток историје.Персијски краљ Ксеркс одлучио је да нападне Грчку,бројни полиси су се повлачили под налетом многобројних Персијанаца.На састанку савеза одлучено је да управо Леонида буде главни војсковођа грчке војске.За одбијање Персијанаца одабран је Термопилски кланац,међутим због празника у Спарти пророчице нису дозволиле Леониди да окупи целу војску.Он је одабрао 300 војника међу којима сам био и ја.Ни једног тренутка се нисам предомишљао,кукавице су у Спарти биле у рангу са робовима а и нема славније смрти од оне у бици.Заједно са нама су се борили и други Грци али је једино Спарта имала професионалну војску.

Отпор који је тамо пружен био је незапамћен,држали смо се читава три дана што би се засигурно продужило да персијска војска није пронашла пут до наших леђа,али да се вратимо мало уназад.Пре прве битке један Тракијац саопштио је да Персијанци имају толико стрела да би могли засенити сунце,на шта сам ја одговорио ``Добро је онда ћемо се борити у хладу``по чему сам између осталог остао упамћен.За прву битку са Персијанцима користили смо борбену формацију фалангу,и ја као хоплит стајао сам раме уз раме са искуснијим и већим борцима од мене што свакако улива снагу.Иако се знало да срљамо у сопствену смрт ниједан Спартанац није ни помишљао да се преда или повуче као што су то урадили бројни Тебанци.Првобитна замисао је била да се персијска војска задржи док се главнина Грчке војске улогори код Атине међутим знало се да то неће бити могуће али првенствени значај наше жртве био је да надахнемо остале Грке на несебични хероизам.У та три дана пребродили смо разне персијске нападе и у сваком се могао чути други језик и видети људи других националности.У последњим тренуцима живота увидео сам разлог сурових тренинга и обука,борили смо се тако жестоко да је број погинулих Персијанаца био огроман.Иако смо у борби сви изгинули бранећи Грчку те 480.године сваки од нас 300 Спартанаца на челу са Леонидом доживели смо бесмртну славу.Све док се буде проучавала историја битка код Термопила ће бити један од најсветлијих примера како бранити свој народ и отаџбину.

#војник #Спарта #Грчка