Žena i majka spartanskog ratnika

Istraživanje teme

Kada sam dobila zadatak nastavnika istorije da se nađem u ulozi starovekovne ličnosti mislila sam da nikada ne bih volela da budem u bilo kojoj državi ili u bilo čijoj koži u to doba.Međutim kada sam malo dublje istražila život starog veka u pojedinim državama ,shvatila sam da mogu da izaberem gde i kako bih živela ,ali sam ostala pri svom stavu da ne bih volela da se nadjem u ulozi osobe koja je stvarno postojala,već da budem neko koga zaprvo nije bilo,ali da imam određena prava.Istraživajući temu shvatila sam da su žene u Sparti imale prava više nego u drugim državama,a pogotovo majke imućnih ratnika koje bi još rodile i sinove.Naravno dopala mi se i činjenica da su se u to vreme devojke u Sparti kasnije udavale u odnosu na druge zemlje,i tako počinje moj život spartanke Julije...

Život pre udaje i udaja

Rodila sam se u Sparti u starom veku u prosečnoj porodici sa dva brata i sestrom.Nismo imali puno prihoda,ali živeli smo prosečnim životom i jako bili bliski,a kada mi je majka umrla tražila sam od oca da me uda ,a tada sam imala 16 godina i govorio mi je da je bolje da sačekam do 18. kada već imam prava.Imala sam dosta prava kao i svaka druga tadašnja žena u odnosu na ostale države.Krenula sam da se obrazujem što je bilo pravo svake žene i udala sam se sa 19 godina imajući već unapred ugovoren brak sa imućnijim čovekom od moje porodice.Od oca sam nasledila imovinu ,kao i ostali članovi porodice,ali otišli smo da živimo na posedu mog muža,dok sam se uporedo brinula i o svojoj imovini kao najstarija među braćom i sestrom.Obrazovala sam se i iako sam imala prava da se takmičim u atletici i trkama to me nije previše zanimalo.Nosila sam lagodniju odeću baš kao i ostale žene koje su to želele.

Rođenje sina

Bila sam oštroumna i domišljata ,ali i fizički jaka,što mi je trebalo kada sam rodila sina.Kao majka i žena ratnika i vojnika bila sam poštovana i imala puno prava.Osećao se veliki uticaj društva i moja majčinska ljubav bila je zamenjena ponosom i potpunim nerazumevanjem kukavičluka,ukoliko bi ga moj sin iskazao u borbi/ratu.

Imovina i domaćinstvo

Raspolagala sam imovinom svojih muških rodjaka kada bi se nalazili u vojnom pohodu kao i svojom.Bila sam isključena iz vojno-političkog života kao svaka tadašnja žena jer za to je ipak bio zadužen muškarac u kući.Preuzela sam znatnu odgovornost i u vođenju domaćinstva.Bila sam od onih 30% žena koje su u vlasništvu imale zemlju i imovinu.Nosila sam šta sam htela i išla sam gde bih htela kada god bih poželela.Kada mi je muž umro imala sam 45 godina,poginuo je u ratu,a ja sam nasledila svu njegovu imovinu,kao i moje dete.

Kakvom su me smatrali i kakva sam osoba bila

Iako sam imala mnogo veća prava nego žene u ostatku grčkog sveta,smatrana sam kao i ostale samo „mašina za rađanje“. Mislili su da se mogu ostvariti samo ako sam razvila i "mušku crtu", iz podsvesti, zbog čega se zahtevalo da prolazim kroz jednak tretman fizičkog osposobljavanja, kao muškarci, tako sam znala da baratam oružjem, borim se, bacam disk, koplje, itd. U svom kraju bila sam jako poštovana s’ obzirom na već pomenutu činjenicu da mi je muž bio jako imućan.Smatrali su me introvertnom i osobom koja je bila puna samopouzdanja dok sam ja bila čista suprostnost tome. A ipak istina je da nisam imala širok krug prijatelja i prijateljica,iako sam imala prilike da preko muža upoznam dosta ljudi.Bila sam okrenuta porodici,a najviše su mi nedostajala braća,sin i muž kada bi bili u pohodu i često bih posećivala sestru i tatu kojima sam pomagala najviše.Shvatila sam da mi nista ne znači novac koji sam posedovala,ali da sam u svakom smislu te reči imala lagodan i život pun sreće i što je u to vreme bilo najbitnije slobode.

Umrla sam...ubrzo pošto sam saznala da mi je i sin poginuo boreći se protiv Tebe 371. godine p.n.e.

#Спарта