top of page

„Navigare necesse est , vivere not est necesse!“

  • Лука Радоњић (III-3)
  • May 31, 2015
  • 3 min read

Ова реченица из наслова чувена је порука славног Помпеја својим морнарима који су одбили да се укрцају на брод због јаке олује , а српски превод гласи: „Пловити се мора , живети се не мора“. Моје мишљење је да је баш ова порука водила Кристифора Колумба , највећег од свих морепловаца, кроз цео његов живот.

Прошло је 564 године од његовог рођења а 506 од његове смрти , али научници и историчари и даље нису утврдили са сигурношћу његово право порекло а сумња се чак и у његов стварни идентитет. Ту се дивим његовом тајанственошћу која до данас није поклекла. Неки мисле да је био Каталонац , Галицијац па чак и Португалац. Ипак већина сматра да је рођен у породици ткача и трговца у близини Ђенове. Чињеница да је припадао средњој класи још један је разлог за дивљење Колумбу јер како португалски извори наводе имао је изглед поштоване особе велике моћи и ауторитета, и достојне сваке наклоности. Фелипа Монис Перестрело, племкиња из Португалије, била му је супруга. Њен отац, први гувернер острва Порто Санто, недалеко од Мадере, оставио је по смрти одређене нацрте о путовању преко Атлантског океана у које се Колумбо предано удубио. И у Лисабону, као и на Мадери, где је живео извесно време, обузела га је грозница за поморским открићима, која се ширила из Португалије. Колумбов загонетан потпис „XpoFERENS Colon“ указује на то да је био члан супер тајног Војног реда Христових темплара , који је имао упориште у Португалу у време када је он ишао на своја чувена путовања . Kао његов члан био је посвећен „решавању света“ од муслимана који су заузели хришћанску свету земљу неколико векова раније. Обећава да ће сав приход ових путовања преусмерити на окупљање нове крсташке војске за ослобађање Светог гроба. Међутим , велики проблем представља то што он живи у периоду пред крај 15. века , када нико озбиљно не размишља о предузимању нових крсташких похода. Врло мудро је причама о жудњи за богатством само прикрио овај амбициозни план.

Колумбо је био велики заљубљеник у природу и нова истраживања и ту љубав је показивао до своје смрти. Како сам каже “спреман је да се одрекне свега само да би откривао нове земље и тајне које се у њима крију”. Нема човека који не би волео да прими мало његове радозналости.

Мени је посебно фасцинантна његова чврста вера у Христа која никада није била пољуљана. Новооткривеним земљама приписивао је библијска значења. Говорио је о магичним краљевима и њиховом путу у Витлејем, скривеном потомству Амазонки из Антике и планинама злата краља Соломона. Да би се разумело овакво Колумбово размишљање, потребно га је сагледати из два различита угла. Први говори о средњовековном човеку са маштом и веровањима, док га други представља као апостола Новог света. Колумбо је за себе изјавио да је грешник коме се догодило чудо, и Бог му је дао интелигенцију да може да плови, иде из Шпаније у Индију, прелазећи океане на западу. Човек је који засигурно није припадао времену у којем је живео; ослањао се на прошлост док је ковао будућност.

Ко од нас не би волео да је Кристифор Колумбо , човек после чијег је открића почело Ново доба ? Човек који је до краја живота био убеђен да је дошао до Индије преко запада а у ствари је заслужан за потпуну промену слике света , јер је и обичан грађанин управо у тих пар деценија географских открића упознао планету на којој живи више него икад раније. Поистовећујем се са већином која се слаже да је учињена можда и највећа историјска неправда када је немачки картограф објавио карту тог непознатог и до тада називаног Новог света кога је по први пут назвао Америка у част Америгу Веспучију , човеку који је после Колумба прешао Атлантик. А Колумба су „наградили“ тако што су једну малу , њему недоличну државу у Јужној Америци назвали – Колумбија.

Ако већ не бих могао да будем Кристифор Колумбо , волео бих да сам макар члан његове посаде на једном од три брода – Пинти , Нињи и Санта Марији. У то време сигуран сам да бих био уплашен као и сви остали путници, јер је тада Земља за многе била „равна плоча“, али бих се вероватно убрзо смирио кад бих угледао Колумба , онако мирног и храброг у исто време , човека чија ће визија убрзати процес модернизације читаве планете.

Comentários


bottom of page