Римљанка из патрицијског рода Јулијеваца

Рођена сам у Риму 130. године п.н.е. Сада у мојој 60-ој години могу рећи да сам прилично задовољна како сам проживела свој живот. Да сам се родила негде другде у неком другом времену мислим да би опет изабрала Рим зато што си као становник Рима имао разна права која други људи нису имали. Рим је имао бурну историју и стално се ратовало с неким међутим ја сам провела своје детињство у време када Рим није био у неком опаснијем рату, мисим бар сам ја тако мислила док нису почели грађански ратови које је на неки начин изазвао мој муж.

Иако жене у моје време нису имале пуно права ја сам их имала доста. Била сам из патрицијског рода Јулијеваца. Одувек сам желела да идем у школу и да се образујем али жене на жалост нису имале то право, зато сам се често прикрадала код браће и узимала њихове књиге. Увек ми је било прилично глупо што су се људи делили на богате и сиромашне али са обзиром да сам ја била богата ништа ми није фалило. Једне године. кад сам већ имала око 14 година отишла сам са татом да се прошетамо. Са обзиром да је он био уважена личност познавао је доста људи који су били на тргу и тако сам се ја први пут упознала са претором Гај Маријем. Заљубили смо се и иако је он био плебејац венчали смо се 110-те године п.н.е. Касније смо добили дете а он је постао веома уважен конзул захваљујући мом племенитом роду. Наш углед је растао а ја се никад нисам пуно мешала у његов посао. Врло сам се забринула кад сам чула да он иде у рат против Југурте. 6 година сам га чекала да се врати. Кад се вратио као победник приметила сам да су људи само спомињали име неког Корнелија Суле иако је мој муж био војсковођа и он би требало да буде заслужан за победу. Касније је Гај почео да се понаша другачије постао је опседнут влашћу и радио је све како би је се домогао, тако су он и Сула изазвали грађански рат. У рат је повео и мог сина. Дуго је то трајало а кад су се вратили Марије је постао врховни командант. То није трајало дуго са обзиром да је убрзо умро, а због његових дела мој син је касније убијен од стране Суле. Ја сам тада имала огроман углед и била сам много поштована зато је Сула мене поштедео.

Углавном ево ме сада на самрти 70-те године п.н.е. пишем писмо да би остала запамћена, и сада када сам све анализирала схватила сам да ме је мој муж у ствари искористио да се домогне власти. Али могу рећи да ми је живот био прилично занимљив. Сада мој братанац Јулије Цезар постаје веома битна особа у држави, питам се да ли ћу можда бити упамћена као његова тетка.

#Рим #аристократија