Римски војсковођа Гај Арије
- Марија Солдатовић (1-9)
- May 30, 2015
- 2 min read
Жене су досадне. Када сам размишљала о лику чији бих живот волела да живим схавтила сам да је положај жене током дела историје који смо учили неутицајан, а ја не желим да будем неутицајна. Стога је лик кога замишљам морао да буде мушко.
Рођен је у време тријумвирата и истакао се за време владавине Октавијана. То време сам изабрала зато што је време великих освајања и ширења римског царства.
Гај Арије је рођен у Аполонији, на простору данашње Албаније. Родитељи су му били Римљани. Када је Цезар убијен 44. године п.н.е. кроз његово родно место пролазио је Цезаров наследник Октавијан. Тада се са свега 17 година придружио његовој војсци. Користећи се својим јахачким талентом првобитно се успео до положаја Декуриона, вође мале групе коњаника. Учествовао је у борби против Брута и Касија.
По Октавијановом повратку у Рим истакао се у прогону Октавијанових и Цезарових непријатеља. До 42. године п.н.е. се још више приближио Октавијану а са 20 година се поново придружио војсци као војни трибун у 13. легији на простору Паноније. У следећих неколико година успео је због свог статуса као Октавијановог пријатеља да добије титулу Легата. Ово је укључивало неке поседе у области северне Италије и део ратног плена.31. године п.н.е. је напустио војну службу да би се скрасио на свом имању у области Равене на северу Италије.
27. године п.н.е. основана је преторијанска гарда и отпочето је освајање Пиринејског полуострва. Арију је понуђено место у Гарди које је он одбио. Иако је одлучио да се клони војног и политичког живота и посвети свом имању, Гај није узимао жену нити стварао породицу, упркос саветима својих пријатеља и рођака.
Ипак, 20. године п.н.е. придружио се борби против племена на Пиринејском полуострву где је и погинуо.
Мој лик није дуго живео. Али ја ипак мислим да је на том свету довољно времена провео. Провео је живот путујући и борећи се. Тако је и умро. Стекао је моћ и искуство, па и оставио свој печат у историји. Није толико утицајан али оставља баш онолики траг какав бих ја желела да оставим да живим у том времену.
Comentarios