top of page

Клеопатра (са алтернативним идејама)

  • Јелена Андрић (I-1)
  • May 30, 2015
  • 3 min read

Када помислим на стари век прва асоцијација ми је Египат и као најзначајнији владар тог доба а при томе млада жена, Kлеопатра. Она је једна од најславнијих историјских личности старог века тако да њен живот и биографија изазивају велику пажњу и данас.

Зашто бих била Клеопатра? Самим рођењем постала сам богиња а са 18 година краљица. Народ и поданици су ме обожавали. Под својим ногама сам имала читаву источно средоземну обалу. Говорила сам девет језика, савршено познавала музику, астрологију и геометрију. Краљевство сам делила са својим братом Птоломејом за кога сам се и удала јер су тако налагали обичаји. То је једна од првих промена коју бих увела у стари Египат. Строго бих забранила брак између блиских сродника. После 3 године брака брат ме је протерао и морала сам да се кријем мењајући места и земље па чак живећи у пустњи под шатором.

Вратила сам се кући тако што ме је мој верни Аполодор, иначе трговац, малим чамцем у сумрак, довезао у александријску луку, ставио у џак и испоручио до Цезарових одаја. Цезар је тада имао 52 године али без обзира на то што сам од њега била млађа 30 година, државничка љубав се родила између нас јер је он у мени тражио подршку а мени је требао његов Рим. Рим ми је гарантовао суверенитет и независност државе као и слободу мог народа. Највише сам волела да шетам са Цезаром главном улицом Александрије која је била дугачка 6 километара а широка 27 метара са чудесним сплетом купатила, позоришта, дворова и храмова. Александрија је у ствари била Париз старог века. Имали смо своју пловећу палату и крстарили смо заједно Нилом. На нашем броду имали смо гимнастичку дворану, библиотеку, акваријум и све то је било украшено слоновачом и златом.

Са Цезаром сам добила сина Цезариона и постала још самоуверенија. Била сам једна од најбогатијих владарки. У мојој земљи су ме поданици обожавали али ме Рим није волео. За њих сам била бестидница. Највише ме је нападао беседник Цицерон јер му нисам поклонила вредну књигу из Александријске библиотеке. Када су ми Цезара мучки убили вратила сам се у последњем тренутку у своју земљу где су брат Птоломеј и сестра Арсинија хтели да ми узму престо. Морала сам да га убијем. То је друга ствар коју бих променила у својој владавини, не бих га убила већ бих га протерала из земље.

Када се десио велики рат стала сам на страну Антонија и Октавијана а против Брута и Касија. Страна коју сам изабрала је и победила а Антоније је освојио моје срце. Са њим сам родила близанце Александра и Селену као и три године касније сина Птоломеја.

Моја лепота, држање, грациозност као и способност да се прилагодим свакој ситуацији су ме учинили најпознатијом женом старог века.

Трећа ствар коју бих променила је моје окончање живота које се сигурно не би завршило на тај начин. Антоније се убио испред мене заривши себи мач у груди. После мојих безуспешних преговора са Октавијаном, свет ми се срушио, јер је имао намеру да ме у кавезу доведе у Рим. Да не би доживела то понижење дигла сам руку на себе. Историја и дан данас истражује да ли сам руку ставила међу змије отровнице или сам попила отровни напитак. Обучена сам у свечану одећу са штапом и бичем и сахрањена крај Антонија, моје највеће љубави негде на територији Александрије. Наша гробница ни данас није пронађена, она је мој и Антонијев вековни мир.


Comments


bottom of page