Алтернативна историја успона жене у Римском царству

Рођена сам у Риму 77. године пре наше ере, у једној обичној патрицијској породици без пуно прихода. Живели смо једним пристојним животом, нисмо разбацивали новац јер га нисмо ни имали превише. Била сам јединац, нисам имала никог свог, а родитељи су баш због тога хтели да ме школују да будем образована, али пошто је то било немогуће у Риму јер су сви потцењивали женску децу и сматрали да су женска деца створена само да рађају децу и да буду домаћице. Моји родитељи се нису слагали са тим схватањем али нису могли да му се супротставе. Велики период мог живота провела сам у Грчкој где сам била прерушена све време у мушкарца јер у то време није постојала држава која је дозвољавала школовање женске деце. Завршила сам високу школу, научила сам да будем ратник пошто је то сваки мушкарац морао да буде, знала сам више језика. Била сам поштована у друштву али као мушкарац. У Грчкој сам провела 20 година и постала једна од најобразованијих људи. Након напуњених 30 година вратила сам се у Рим где су ме родитељи чекали широм раширених руку. Али због свих тих закона о забрани школовања женске деце нисам могла да успем у изградњи своје каријере. У то доба на власти су се налазили Гај Јулије Цезар, Помпеј и Марко Крас. Маштала сам о бољем животу, о животу на двору, као жена диктатора државе. Желела сам да обезбедим бољи живот својим родитељима који су мени омогућили све што је било у њиховој могућности. Али то ми се чинило као неоствариво, нико са власти није желео да обрати пажњу на мене, ипак ја сам била само обична девојка из патрицијске породице. Ни пред ким нисам смела да кажем колико сам уствари образована. Када сам знала да људи греше нисам смела да се супротставим јер то није било прикладно за женско дете. Кући сам стално читала књиге и вежбала своје борилачке вештине које сам научила у као ратник Грчке државе. Пошто је време пролазило моји родитељи су схватили да моје образовање не важи и у овој држави као ни у другим јер сам женско и размишљали су о томе да ме удају за неког обичног човека који је необразован и који не подржава схватања које ја подржавам. Противила сам се томе, али ништа нисам могла да урадим. Договорено је да се брак склопи 17.марта 44. године пре наше ере. У том периоду Цезар је након победе над Помпејом прогласио себе за доживотног диктатора. Међутим, пошто је Цезар отишао предалеко у нарушавању републиканског поретка почеле су да се организују завере против Цезара. Сасвим случајно 15. марта шетала сам се градом и нашла сам се близу места где се одржавала сенатска седница. Пошто сам решила да тог дана будем извиђач са неколицином пријатеља који су дошли из Грчке (који су знали да сам женско и који су ми помагали у детињству у прерушавању у други пол) пришли смо и решили да се сакријемо и посматрамо седницу. Уочила сам да се нешто чудно дешава али нисам ни слутила да ће покушати да изврше атентат на Цезара. Пошто смо увидели да ће извршити атентат није нам остало ништа друго него да изађемо пред њих и покушамо да спречимо атентат. У тој краткотрајној борби била сам рањена од стране Брута, али смо успели да спречимо атентат. Цезар је остао затечен мојим борилачким способностима а пошто је био разведен решио је да мене узме за жену. Због његове жеље отказан је брак који су договорили моји родитељи а ја сам постала прва дама у држави. Пошто Цезар није желео да ме ограничава ни у чему ја сам почела заједно са њим да владам светом. Заједно смо доносиле све одлуке, а он ми је дозволио да ја самостално управљам културом и образовањем. Римска држава је убрзо постала Краљевина. Била сам јако поштована међу светом. Обезбедила сам родитељима лепши и угоднији живот. Почела сам да мењам законе. Образовање је постало доступно за све класе народа, женска деца су имала иста права као и мушка само што им је било забрањено учестовање у војсци јер сматрам да није предвиђено да женско постане војник и иде у ратове. Свака породица која је била сиромашна била је ограничена на одређен број деце и све је зависило од количине прихода. Убиства су била најстрожије кажњавана, а закон који је донет 326. године пре наше ере о укидању дужничког ропства стављен је на законе које ће важити стално па чак и после наше смрти. Робови су могли да постану само они који нису поштовали законе, који су бранили деци да похађају школе и да се образују. Робови су живели у најтежим условима и нису могли да буду ослобођени ропства без моје дозволе. Организовала сам градњу многобројних културних установа и Рим убрзо постао највећи културни центар света. Цезар је освајао свет у својим ратничким походима.Сиромашним породицама су се делили приходи који су им помагали у преживљавању, а војницима који су се успешно враћали из ратних похода дариване су велике суме новца. Сваку дозволу за склапање бракова сам ја доносила али најчешће су те дозволе биле у интересу младе и младожење. Имала сам своју децу, једног сина и једну ћерку које сам учила о реалностима света. Увела сам закон да се највише морају поштовати Богиње Јонона и Венера, а када би били у току ратови свакодневно су људи морали да се моле Богу Марсу за добре исходе рата. Цезар је освојио велики део Европе и наша превласт се проширила. Цезар је умрао у 76 години свог живота природном смрћу, а ја сам тада завладала целим светом. Походи су настављени и цела Европа и северни део Африке био је под Римском влашћу. Моји закони су били опште прихваћени међу светом. Убрзо и ја умирем у 77 години свог живота, а деца ме сахрањују поред места где сам спречила атентат на Цезара ( на том месту био је сахрањен и Цезар ) у једној угледној просторији коју сам сама изградила при смрти свог мужа. Наслеђују ме ћерка и син који заједничким снагама господаре светом.

#Рим #Цезар #аристократија #алтернатива #царица