У уму великог генија

Леонардо ди сер Пјеро да Винчи. Рођен је крај града Винчи 1452. Био је идеал „ренесансног човека“, сликар, вајар, архитекта и изумитељ. Његови изуми и слике се и данас проучавају, и такође је имао огроман утицај на даљи развитак анатомије и астрономије. У четири реченице, мислим да је прилично јасно објашњено зашто би свако ко има бар мало знатижеље пожелео да се нађе на његовом месту, и завири у његов мозак.

Ја лично, бих, у тој машини званој његов мозак прво погледао како она ствара слике и идеје и како мења обичну птицу у први патент за летење човека, или како зрна претвара у први патент за нова оружја. Сама чињеница да је имао толико талената и интелигенције, и да је био толикo свестран је фасцинантна. Затим бих стварао, или пак само посматрао из његових очију како он ствара те велике изуме, како се упознаје са Мона Лизом, како улази у Манастир доминиканске браће Санта Марија деле Грација, и прави прве потезе четкицом за „Тајну вечеру“. Његова дела су многобројна, и не желим све да их набрајам, али оне на којима се највише види колико је бриљантан био јесу „Дрво жила“, које је нацртао само са основним знањем из анатомије, један од првих аутомобила, па чак и мали робот.

Али, вратимо се најпре на његово детињство. С обзиром на количину писмених и жељу неписмених да се описмене, у школи у Винчију, његови учитељи су били изненађени количином питања и размишљањима која је Леонардо износио. Колико је брзо схватао природу и њене законе, показује запис да је још као мали постао вегетеријанац и остао исти до краја живота. Први је његов таленат видео Андреа Дел Верокио, 1466. Дакле, са својих само 16, 17 година је већ почео да ради са великим уметницима тог доба као што су Ботичели и Перуђини. Мени заиста фали мало његове решености и мотивације, и то је један велики део због којег бих желео да проживим његов живот кроз његова осећања и његову жељу да донесе нешто ново свету.

Осим неоспорног талента, интелигенције и мотивације, његово животно искуство и његове мудрости су на крају оно што се највише рачуна. Искусио је толико тога, био врло поштован, живео као савременик Микеланђелу и Рафаелу, радио као еснаф, као учитељ у свом атељеу, на дворовима великих војвода, па и код једног Борџије. Колико је сазрео током година показује да је Мона Лизу насликао у последњих 15 година свог живота. Чак и да оставимо по страни то што је своја најпознатија дела стварао у последњој четвртини свог живота, само његово тадашње знање је довољно да чак и данас направимо велики помак у науци. За мене, Леонардо је једна личност којој је заиста вредно дивити се. Све води ка томе да нам је и данас потребан један Леонардо да Винчи. Нисам желео да превише пишем о томе зашто желим баш његов живот да проживим, јер да би описао зашто то желим, заиста ми није потребно пуно речи. Како он каже „Једноставност је најбоља префињеност.“

#Леонардо #ренесанса