Мали догађаји и велики људи

Многи догађаји у историји остали су упамћени по неким личностима које су у њима учествовале. Ретко ко ће рећи: Војници су обезбедили Наполеону ратне успехе и зато је он један од најуспешнијих владара, већ ће се заслуге као по неком правилу, приписати само њему и његовој вештини. Историја је пуна оваквих примера где након оствареног успеха појединац покупи већину заслуга, остане упамћен као вешт владар или мудар војсковођа, а они који су му тај успех омогућили буду неправедно изостављени. Заправо, то се може упоредити са једном позоришном представом. Да би представа била остварена, потребан је читав тим људи који ће глумцима обезбедити услове да искажу свој таленат на сцени, пред публиком која ће одушевљено поздравити аплаузом њихово дело. Они који су представу створили, нажалост остаће без аплауза и иза сцене.

Док сам тражила инспирацију за овај есеј, присећала сам се бројних догађаја који су се одвијали током новог века и за сваки од њих везивала по коју историјску личност. Многи од тих догађаја о којима учимо су оставили далекосежне последице у друштву и утицали на његов прогрес. Оставила сам по страни владарке, аристократе, све оне који су имали моћ и утицај, и одлучила се да одаберем живот једног обичног човека и скренем пажњу и на оне који су углавном били иза кулиса историјске позорнице.

Нисам могла а да се не запитам колики је био утицај моћника на живот једног сељака. Он није могао да утиче на доношење било каквих одлука, његова судбина и судбина његове породице налазила се у рукама неких других људи. Његове свакодневне бриге биле су о томе да ли ће успети и да прехрани породицу и успети да плати порез, да ли ће га феудалац чији посед обрађује довољно платити за његов напорни рад? Како је на њега, обичног човека, утицало то што мора да плаћа већи порез да би омогућио држави у којој је рођен да води ратове против земаља које он никада неће посетити? А и зашто би се то државе тицало? Његово је да ради, привређује и исплаћује намете. Није његово да гласа, да се буни против власти или има своје мишљење. Он ионако није образован а ни богат да би држави био битан или од користи. Његове бриге су биле можда нама са ове дистанце сада и сувише баналне, али треба узети у обзир да говорим о човеку који је често бивао на самом рубу егзистенције.

Временом, ситуација се мења. Обичном човеку је доста неправде и лоше владавине. Буни се, жели промену. Утиче на друге обичне људе поред себе и онда они сви тако обични, заједно почињу да мењају ток историје. Присетимо се жена које су окупљене отишле пред Версај и храбро се бориле за своје циљеве и уверења. Сви ти мали непознати људи, заједно уједињени борили су се за своје циљеве. Некад би борбе биле без успеха, а некад би остварили свој циљ. На крају крајева, то и није толико битно. Битно је да су они схватили да нису само неми посматрачи свега што им се дешава и утиче на њих. Били су свесни да ће они испаштати због сваке непромишљене одлуке владајућих и одлучили су да пробају то да промене. Иступили су на сцену и показали да могу да пруже много више и да су неправедно потцењени.

Можда ћете се читајући мој есеј запитати зашто сам пожелела живот сељака, тј. неког тако обичног, неодређеног, непознатог, али није ли већина људи која нас окружује па и ми сами, заправо таква? Зар се сви не трудимо да променимо оно што нам смета и зар неке непромишљене одлуке људи на власти не утичу и сада на начин на који ми живимо? Треба скренути пажњу и на оне који се нису истакли као појединци, већ су сви заједно доприносили неком бољитку у друштву. У историји није било само великих ратника, прослављених краљица и богатих принчева, било је и обичних људи који су се трудили да остваре своја права и побољшају услове у којима су живели, али су углавном остајали без икаквогпризнања за оно што су урадили.

#сељак