top of page

Жена која је покорила владара света

  • Милица Ристић (III-1)
  • May 29, 2015
  • 3 min read

Многи маштају да постану познате личности, спортисти, уметници, а ја бих више желела да будем владар целог света, мудар државник, страх и трепет за своје поданике. Први који ми је пао на памет био је Сулејман Величанствени, познат као Сулејман Законодавац. Владао је од 1520. године до смрти, војсковођа који је освојио Београд и стигао до Беча, овладао Средоземним морем и Персијом. Сулејман Величанствени владао је 46 година, предводио 13 ратних похода, подизао раскошне грађевине и споменике широм Османског царства и освојених земаља. Увео је реформу закона, управе и школства, говорио арапски, турски, персијски и српски језик, проучавао филозофију и писао поезију. Његово царство простирало се од Угарске до Ирака и од Триполитаније и Јемена до руских степа на истоку Каспијског мора, али његовим срцем владала је заправо само једна жена, прва робиња којом се један султан званично оженио по шеријатском закону. Повест о Сулејману истовремено је и повест о њеном утицају на великог османског султана и њиховој заједничкој слави широм света. Сулејман је имао своју једину љубав која је завладала његовим срцем толико да је наизглед немогуће учинила могућим. То је жена која је претумбала вековима брижљиво неговану традицију Отоманске империје, жена која је превалила пут од робиње до Њеног царског величанства. Ја себе видим у ствари владаром владара целог света. Ја сам Хурем, Александра или Рокселана.

Историјска јунакиња прешла је незамислив пут од украјинске робиње до венчане супруге Сулејмана Величанственог, рушећи вековни харемски поредак, преко трња, односно харемских сплетки и зидова који имају и уши и мачеве, до звезда, моћи и власти. Западни свет је памти као Рокселану, а оријентални као Хурем султанију. Рођена је као Александра Анастазија Лисовска 1506. године у данашњој Украјини. Отац јој је био православни свештеник и живели су обичан живот, све док јој кримски Татари нису побили породицу, а њу одвели као робињу у Константинопољ, данашњи Истанбул, и продали за харем моћног Сулејмана Величанственог. По природи борбена, лукава, вешта у манипулисању људима, умиљата као јагње и опасна као вук, донела је одлуку да постане господарица. Весела са умиљатим осмехом врло брзо је постала миљеница султана са свим повластицама које иду уз то. Име Хурем је добила по спољашњој ведрини- она која је радосна. Она промишљено и циљано прихвата ислам, што је услов да би се напредовало на лествици моћи на Отоманском двору. Следећи корак је био рађање сина, потенцијалног султановог наследника, што јој се и остварило. После Мехмеда, првог сина, Хурем рађа кћер Михримах и синове Абдулаха, Селима, Бајазита и Џихангира. Њен животни циљ је био да обезбеди престо за своје синове, а то је могла да постигне само својом вештином, интригама и султановом наклоношћу. Елиминисала је једног по једног противника, од Ибрахим-паше до Мустафе, првог султановог сина. Многи ће се питати зашто је султанија Хурем толико битна? То је жена која је имала улогу саветника султана, оснажила улогу жена на Османлијском двору, способна да из сенке утиче на колебљиве владаре. Након постављања њеног зета Рустем-паше за великог везира била је политички и на сваки други начин најутицајнија личност у Отоманској империји. Била је прва жена доброчинитељ. У Меки и Медини је изградила низ народних кухиња, затим комплекс објеката у Јерусалиму са џамијом и медресом. У Цариграду је, уз џамију султаније Хасеки Хурем, изградила и јавно купатило као део комплекса чувене Аја Софије. Својим доброчинством је покушавала да спере своје грехе и мржњу тадашњег турског народа. О њеној лепоти су писали и сликали многи уметници, укључујући и Шекспира. Када је Хурем преминула 18. априла 1558. у 52. години, упркос правилима, султан је наредио да се сахрани у дворишту раскошне Сулејманове џамије, где су се сахрањивали само мајке и деца султана. Осам година после њене смрти и он је умро, а по његовој наредби сахрањен је поред ње.

Пожелела сам да будем Хурем зато што је сматрам владаром владара. Њене одлуке су спроведене у дело од стране самог владара. Имала је неку чудну моћ над њим, а он поверење у њу. Са њом је могао равноправно да разговара о политици, о пословима око вођења државе. Снага којом је деловала на једног од највећих освајача у историји учинила ју је митским ликом, а мене натерала да пожелим да бар на трен будем жена која је свесно покорила владара света.

Comments


bottom of page